КИРИЛОВО „ИЗЛОЖЕЊЕ ВЕРЕ" ТОМОС СЈЕДИЊЕЊА" 433. ГОДИНЕ
КИРИЛОВО „ИЗЛОЖЕЊЕ ВЕРЕ" ТОМОС СЈЕДИЊЕЊА" 433. ГОДИНЕ
Господину моме, возљубљеном брату и саслужитељу Јовану, од Кирила, поздрав у Господу.
Нека се развеселе небеса и радује земља (Пс 95:1). Порушена је преграда која нас је раздвајала (Еф 2:14), и прекинуто је оно што нас је жалостило, и сваки вид раздора је превазиђен тако што је Спаситељ свих Христос даровао мир својим Црквама, а ми смо на то били позвани од најблагочастивијих и најбогољубивијих у царева. Они су одлични ревнитељи побожности праотаца, чувају у својим душама праву веру сигурно и непоколебљиво, и предузимају особито старање за свете Цркве, да би се оне налазиле у вечној, постојаној слави и постизању свог цветајућег царства. Сам Свемогући Господ дарује им благодарежљивом својом руком, помаже да одолевају својим противницима, и дарује им победу. Јер не лаже када каже: „Ја живим, каже Господ, и прославићу оне који Мене прослављају" (1 Цар 2:30). Ми смо дакле, још од доласка господина мојега најбогољубазијег брата и саслужитеља Павла у Александрију, били испуњени весељем и особитом пријатношћу, што је такав човек дошао за посредника, и који је преузео на себе подухват који превазилази људске моћи, да би победио ђаволску завист, да сједини раздељено и после превазилажења саблазни које су начиниле провалију међу нама, и да овенча наше и ваше Цркве слогом (сагласношћу) и миром. Одаклеје произашло раздељивање, непотребно је (сувишно) понављати и говорити. Чини ми се да је боље размишљати и рећи нешто о ономе што доликује мирном времену. Тако смо се ми обрадовали посети поменутог најблагочастивијег мужа, који је, може бити, очекивао не мале спорове, саветујући нам да је потребно позабавити се сједињењем Цркава у миру и слози, окончању смешног разномислија и о притупљењу ђаволског безбожништва. Исто тако он нас је затекао спремне за такво дело, да му то није представљало никакав труд. Јер ми се сећамо Спаситеља који је рекао:„Мир мој дајем вам, мир мој остављам вам" (Јн 14:2), а научени смо и у молитвама да говоримо: „Господе Б оже наш, даруј нам мир, јер си нам Ти све даровао" (Иса 26:12), јер сваки који је заједничар мира дарованог од Бога, неће му недостајати свако добро.
Како се несугласица Цркава појавила потпуно безразложно и без икаквог узрока, ми смо то подробно сазнали из Писма достављеног нам сада од нашег господина, најблаженијег епископа Павла а које садржи у себи беспрекорно исповедање вере. Он нам је доставио и исповедање састављено како од стране блаженства (светости) твога, тако и од стране осталих епископа који се тамо налазе, које смо Писмо (препис) ми одлучили да буквално унесемо у нашу Посланицу. Ево тих речи:
„О томе, како ми мислимо и говоримо о Богородици Дјеви..."
Прочитавши ове ваше свете речи, и нашавши да и ми не мислимо другачије ер „један је Господ Једна вера Једно крштење" (Еф 4:5), ми смо прославили Бога Спаситеља свих, поздрављајући једни друге, пошто је у нашим и вашим Црквама вера сагласна богонадахнутом Светом писму и Предању наших Светих Отаца.
Али пошто сам сазнао, да неки од оних којимаје својствено да празнослове, зује као дивље пољске осе и распростиру против мене рђаве (лоше) речи, као да сам ја говорио да Свето Тело Христово није узето од Свете Дјеве, већ је донесено са неба. Зато сматрам за потребно да им нешто мало одговорим у вези тога. 0 неразумни, и који само знате да клеветате! Како вам је дошла таква помисао и како сте се разболели од једне такве лажи? Требало је, да, требало је јасно схватити, да се скоро сва борба за веру коју смо водили, састоји у тврђењу даје Света Дјева Богородица. Али, ако кажемо да Свето Тело нашег заједничког Спаситеља Христа није се родило од ње, него да је с неба, како ћемо је онда признати за Богородицу? Кога је она дакле родила, ако стварно није родила Емануила по телу? Биће зато исмејани они који шире лажи на мој рачун! Јер блажени пророк Исаија не лаже кад говори: „Гле, девојка ће зачети у утроби, и родиће Сина, и назваће Га именом Емануил (Иса 7:14), које је преведено, Бог с нама" (Мат 1:25). И Свети Гаврило савршено говори истину када блаженом назива Дјеву: „Не бој се Марија, јер си нашла благодат у Бога; и гле, зачећеш у утроби, и родићеш Сина, и назваћеш Га именом Исус (Лук 1:3). Јер ће Он спасити свој народ од грехова њихових" (Мат 1:2). А када говоримо да је Господ наш Исус Христос са неба и одозго (с више), не говоримо тако као да је одозго и са неба било принесено Свето Његово Тело, него само следујемо блаженог Павла који јасно проповеда: „Први човек је од праха земаљског, други човек (Господ) са неба" (1 Кор 15:47). Сећамо се такође речи самог Спаситеља који говори: „Нико се не попе на небо нити сиђе са неба до Син Човечји" (Јн 3:13), пошто је Он био рођен по телу, као што сам већ рекао, од Свете Дјеве. Али потом Бог Логос који је сишао одозго и са неба, понизио је себе, узимајући облик Слуге, и био је назван Сином човечјим, остајући потпуно оно што је био, то јест Бог. Он је по својој природи неизменљив и непроменљив сматран од тада као посебно биће са неба, а такође је „човек који је дошао с неба", будући савршен по божанству, и савршен по човечанству, и у једном лицу познат. Јер је један Господ Исус Христос, чак и ако не знамо разлику природа које су ушле у то неисказано јединство.
Твоја светост да затвори уста онима који говоре мешање или сливање, или мешање Логоса Божјег са телом. Зато што, чини ми се постоје неки који шире гласине да ја тако мислим и говорим. Али, ја сам тако далеко да тако мислим, ја тврдим да су они неразумни који уопште сматрају да је могућа и сенка промене у божанској природи Логоса. Јер (Логос) пребива (постоји), остаје увек какав је и био и не мења се, и никада није нити ће постати нешто друго и не подлеже никаквој промени. Осим тога ми сви исповедамо да је Логос Божји нестрадалан, и Он је свемудро извршио ову тајну домостроја и сам је претрпео (прихватио) страдања која су својствена телу. Зато и свемудри Петар говори: „Христос будући дакле да је пострадао за нас телом" (1 Петр 4:ђ, али не неизреченом божанском природом. Ми верујемо да је Он Спаситељ свих, и Он је посредством усвојења , као што сам већ рекао, принео сопствено тело да пострада. Тако је Он и прорекао гласом пророка који говори: „Предао сам плећа своја шибању, моје образе ударању, а лица својега не окренух од срамоте пљувања" (Пс 50:6).
Ја у свему томе следујем учењу Светих Отаца, а посебно међу њима блаженог и најславнијег нашег Атанасија, како не бих учинио скретање у било чему и нека у то буде уверена ваша светост, и да у то не посумња ико други.
Могао бих ти сакупити много сведочанстава (Отаца) која потврђују истинитост тих мојих речи, али се плашим да ти дужина мог Писма не буде узрок одвратности. Ни на који начин не можемо трпети да нам било ко потреса веру, или Символ вере, који ј е некада издат од наших Светих Отаца у Никеји окупљених, и не дозвољавамо ни себи нити било коме другом или да измени једну реч из текста која се тамо налази, нити да пропадне дакле један слог, сећајући се на речи Онога који је рекао: „Не померај вечне границе које су поставили Оци твоји" (Приче 22:28). Јер то нису били они који су говорили, већ Дух Бога и Оца (Мат 10:20), који и происходи из Њега и није стран Сину што се тиче суштине, и то се потврђује речима светих зналаца Светих Тајни по том питању. Јер је у Делима апостолским написано: „Дошавши у Мисију (Мезија), покушали су да дођу у Витанију, али им не дозволи Дух Исусов" (Дап 16:7). А и божанствени Павле пише: „Они који су у телу не могу Богу угодити. Ви нисте у телу већ у духу, зато Дух Божји обитава у вама, а ко Дух Христов нема, тај није Његов" (Рим 8:89).
А што неки од оних који имају обичај искривљују оно што је право, изврћу моје речи онако како њима одговара, нека се ваша светост не чуди, знајући да сви јеретици у богонадахнутом Светом писму налазе ослонац својим заблудама изврћући својим поквареним мислима оно што је право (истинито) саопштено Духом Светим, и сакупљајући на такав начин на своје главе неугасиви пламен.
Пошто смо сазнали да су неки издали славну Посланицу најславнијег оца
нашег Атанасија која је православна, блаженом Епиктету, са изменама и извртањима,
од чега су многи настрадали, то, размишљајући да ће то бити корисно и на
потребу браћи, ми смо послали вашој светости примерак једног од најстаријих
преписа који се чувају код нас, без грешака.
Возљубљени молимо се да те Господ наш чува, најчаснији брате.