ХИМНЕ ЗА ПАСХУ
У Египту је убијено
пасхално јагње
на Сиону је заклано
право јагње
(рефрен:)
Хвала да је Сину
Господара симбола
који све симболе испуни
својим распећем
Замислимо се браћо
над оба јагњета
хајде да видимо
да ли су исти или различни
да одмеримо и испоредимо
славна дела
симболичног јагњета
и оног што је право
Симбол треба да видимо
као да је сав од сенке
а у оном истинитом
да видимо испуњење
Чујте о једноставном значењу
оног пасхалног јагњета
и о двострукој слави
овог нашег јагњета
Између јагњета једног и другог
стајали су ученици
јели су пасхално јагње
а ово је било право
Апостоли су стајали на средини
између симбола и стварности
видели су како се симбол прекинуо
а стварност се надовезла
блажени су они пред којима
испуњење се догодило
симбола, и почетак
стварности се збио
Химна 52
Чуо сам једном како се смрт и ђаво свађају о томе ко је од њих над човеком
моћнији.
Смрт је показивала своју моћ која све потчињава, а ђаво своју лукавост
која сваког у грех уводи.
(Смрт:) Тебе ђаволе слушају само они који хоће, а к мени долазе сви,
хтели то или не.
(Ђаво:) Ти, о смрти, располажеш само принудом тираније, ал и у мојим
су рукама замке и мреже лукавости.
(Смрт:) Схвати, о зли, ко је мудар, разбија твој јарам, али нико не
може да се одупре јарму мојему.
(Ђаво:) Ти о смрти, показујеш своју моћ на болеснима, а ја сам тек
јак када су здрави у питању. (Смрт:) Ђаво нема моћ над свима који га вређају,
у моје руке пак падају сви који су ме проклињали или ме још проклињу.
(Ђаво:) Ти си, о смрти, своју моћ примила од Бога, а мени нико не помаже
када наводим на грех.
(Смрт:) О ђаволе, ти као слабић само постављаш замке, а ја се служим
својом моћју попут краља.
(Ђаво:) Ти си сувише глупа, о смрти, да схватиш колико сам ја велики,
јер ја сам властан да заробим и слободну, самосталну вољу.
(Смрт:) О ђаволе, ти се моташ унаоколо као мангуп, а ја раздрузгавам
као лав и не познајем страха.
(Ђаво:) Теби, о смрти, нико не указује почасти, нити се теби обраћају
молитвама, мени краљеви приносе жртве и понуде као да сам Бог.
(Смрт:) Смрт многи сматрају нечим добрим, а тебе, о ђаволе, нити ко
зове, нити те је икада призивао.
(Ђаво:) Зар ниси никад опазила колико њих ме на све начине призива
и жртве ми приноси?
... Слава да је ономе ко ове нежељене убојице једног против другог
разјари па да ми њихову борбу посматрамо, као што су они нас до сада исмејавали.