(Pozorisni komad u vise cinova nalik na tragediju, zapletom kao u Dinastiju, sa
masovnim scenama, pevanjem revolucionarnih pesama i blagim podsecanjem na
tragikomediju)
Scena prva, docek u Surcinu, 15. marta 2006
(prikazuje se kao film na filmskim platnu)
Na putu od aerodroma Sloba je mahao kroz prozor okupljenim besposlicarima i
nekolicini pijanih jugonostalgicara (prosek starosti 65 godina) sa pionirskim
maramama oko vrata. Vijore se peskiri okaceni na susenje po okolnim dvoristima.
Hor dece iz obližnje osnovne skole Zikica Jovanovic Spanac je otpevao pesmu „Boze
spasi nas od kralja a ni republika nam ne valja”. Deca poplavela jer su se ismrzavala
cekajuci na kosavi dok su se ucitelji grejali s kuvanu ljutu i cvarci.
Kraj scene
(zavesa pada, a pada i vlada samo ponekad)
Scena drufa, Rezidencija porodice Milosevic
Filmsko platno se podize i ukazuje se rezidencija. Dnevna soba sa kaminom i mali
(dobro popunjeni) bar u jednom cosku. Soba je prazna ali iza kulisa se cuju
glasovi. Rezidencija vise nije prazna. Porodica je znaci ponovo na okupu. Deca
su u svojim sobama. Tatu su ostavili na betonski pod u garazu da se ne odmrzne.
Mira, ko obično, secka luka za zaprsku u kujnju. Cije se zvuk seckanja luka: sec,
sec, sec.
Zatim glas (Mirin): I bre jes ljut ovi luka suze mi samo teku.
Posle 5 - 10 min se čula dreka iz rezidencije. Zenski glas, nervozan, ljut
(sigurno Mira) vice: Gde su pare drogirani probisvete?!
Drugi zenski glas iz pozadine (verovatno sestra mu): Nemoj mama svi smo mi isti
Jahve ja bog i osloboditelj!
Kroz prozor dopiru glasovi hora (kao u grcku tragediju bre): Dafina vrati nam
pare.
Mira izlazi na prozor od kujnju i vice: Kupite se gubitnici. Pogresili ste
atresu. Dafina više ne stanuje ovde.
Iz pozadine dopire zvonjava zvonceta na vratima: Zvrnnn, zvrnnn, zvrnnn ...
Nakon par trenutaka ponovo zvoni: zvrnnnn, zvrnnn, zvrndojeeeeeee
Muski glas, promukao: cekaj bre šta si lego na to zvono. Sace ti otvorim.
Cuje se zvuk otvaranja vrata: Skriiiip (teska rastova, od rezidenciju bre, a
zabrekla od kisu i prasinu, nisu dugo otvarana).
Muski glas (Marko predjasnji): Šta je šta oćeš?
Drugi muski glas: Ja ovaj mislim , aaa, nisam znao da ste se vratili dragi
Marko. Ja sam bivši komsija Hikmet Asani slasticar iz Tetovo. Jel me se secate
ja sam dilao vase cigare po Grcku? Jel ima možda koji karton resto da rasturim
na brzaka među ovi sto cekaju u dvoriste?
Muski glas (sigurno Marko): More teraj se u majcinu nisam ja svercer. Ja sam
biznismen. Zalupi vratima i psuje nešto nerazumljivo, kao: ti mjku sptrsku!
Cuju se koraci (malo nesigurni). Nešto pada na pod i razbija se. Cuje se zvuk:
cangrrrr, cangrrrr, ...
Muski glas (sigurno Markov): Izem ti ove vaze iz Ming dinastiju. Los kvalitet.
Kineski bofl. Opet sam jednu razbio u komade.
Zavesa pada. Kraj prvog cina
********************* nazad (ako bolje prija može
i od straga)********************************
nastavak sledi na atresi: www.geocities.com/xam3a