DJ E R Z E L E Z    A L I J A

 
    
                 Vino pije tursko momce mlado
                 U po Bosne posred Sarajeva.
                 Nit ga pije casom nit mastrafom,
                 Vec ga pije kalajli-legenjom.

                   Pola pije pola dori daje,
                 A nazdravlja pretilom doratu:
                 - Zdrav' dorate milo dobro moje,
                 Sutra cemo preko Romanije.
                 U njoj ti je Grujo i Novace,
                 U gori su cardak nacinili,
                 A na drumu, na jeli zelenoj,
                 Jest Novace cordu obisio,
                 Pod njom prostro divan-kabanicu.
                 Ko god tude prolazi, dorate,
                 Svak valjade da s' pokloni cordi,
                 Da daruje cordu Novakovu:
                 Od dukata do deset dukata.
                 Niti cemo cordu darivati,
                 Ne damo mu ni bila dinara !


                   Misli momak da niko necuje
                 Al' to cuje nejaki Grujica.
                 Doso bise seher Sarajevu
                 Da uzima praha i olova
                 I za druga na kais opanke.
                 Otale se Grujica povrati,
                 Zdrav' izaso na vrh Romanije
                 Novakovu drvenu cardaku,
                 Tude im se nocca ufatila.

                   Kad ujutro dan osvano bise,
                 sta je reklo tursko momce mlado,
                 Jasi doru, nije se poreko.
                 Pa istira doru iz Sarajeva,
                 Na Glasinac zdravo izlazio.
                 I dotira na dnu Romanije
                 Di je Novak cordu obisio.
                 Ne hti mu se cordi pokloniti,
                 Ne dade mu pare ni dinara.

                   A gleda ga Novak sa cardaka,
                 Pa druzini svojoj besjedio:
                 - Cujete li moja braco draga,
                 Nije l' majka rodila junaka
                 Te da se je prigodio ovdi,
                 Koj' ce izac na drum pred Turcina,
                 Ufatit mu za dizgin dorata,
                 Pa ga dovest do mog cardaka ?

                   Sve mu drustvo poniknulo nikom,
                 Ali nece nejaki Grujica.
                 Priko sride saru prifatio,
                 Pa izade na drum pred Turcina.
                 Ufati mu za dizgin dorata
                 Pa povede preko Romanije.
                   Ali momce na dori zaspalo.
                 Tad se prenu tursko momce mlado
                 Pa pozivlje nejakog Grujicu:
                 - Ajd' otale, gorska haramijo,
                 Nije mi se dorat naucio
                 Da ga vodas po gori zelenoj !

                   A Grujica haje i ne haje:
                 Vodi doru priko Romanije.
                 Kad to vidi tursko momce mlado,
                 On poteze perna buzdovana
                 Pa udara nejakog Grujicu.
                 Kako ga je lako udario,
                 S crnom ga je zemljom sastavio.
                 Obisi ga dori po unkasu
                 Pa potira preko Romanije.

                   Al' ga gleda starina Novace:
                 - Cujete li, moja braco draga,
                 Ode Turcin priko Romanije,
                 Evo nami jazuk i sramota,
                 Odnese nam naseg Grujicu.
                 Nije l' majka rodila junaka
                 Koj' ce na drum prid nj izlaziti,
                 Ufatit mu za dizgin dorata
                 I dovest ga drvenu cardaku ?

                   Sve mu drustvo poniknulo nikom
                 Ali nece mladi Radojica.
                 Od zemlje je na noge skocio
                 Pa poleti na drum prid Turcina:
                 Ufati mu za dizgin dorata
                 Pa povede preko Romanije.

                   Al' je momce na dori zaspalo.
                 Kad se prenu tursko momce mlado
                 I opazi malog Radojicu,
                 Radojici rici besidio:
                 - Ajd' otalen, gorska haramijo;
                 Nije mi se dorat naucio
                 Ovda vodat po gori zelenoj !

                   Al' to Rade haje i ne haje,
                 Vodi doru drvenu cardaku.
                 Turcin skide perna buzdovana
                 Pa udara mladog Radojicu.
                 Kako ga je lako udario,
                 S crnom ga je zemljom sastavio,
                 Pa mu sveza ruke naopako.
                   Sve to gleda starina Novace.
                 Novak vrisnu sa cardaka svoga:
                 - Stan, kopile, tursko momce mlado,
                 Dok ti dode starina Novace:
                 Lako ces se nanositi glave !
                 Lako ti je s dicom bojak biti !

                   Pa izleti na drum pred Turcina
                 Sidi Novak na drumu sirokom
                 Pak on klece na livo koleno
                 A na desnu saru prislonio.
                 Svoju saru po kundaku ljubi:
                 - Saro moja, ne ostala pusta,
                 Pogodi mi tursko momce mlado !
                 Al' nemoj me vatrom privariti,
                 Za oko te ni moliti necu !

                    To izusti starina Novace
                 Svojoj sari vatru primaknuo.
                 Kad mu puce sara pirlitana
                 Nut u momka dobre srice bise:
                 Ne pogodi ni njega ni dorata.
                 Skine Turcin perna buzdovana
                 Pa udara starinu Novaka.
                 Kako ga je lako udario,
                 S crnom ga je zemljom sastavio,
                 Pa mu sveza naopako ruke,
                 Pa ga goni priko Romanije.

                   Kad izaso na polje Drinovo,
                 Novak brati tursko momce mlado:
                 - Bogami brate, tursko momce mlado,
                 Posici nas na polju Drinovu,
                 Ne vodi nas u kasabu Turcim:
                 Mucit ce nas na drinovu Turci,
                 Sva tri ce nas na vatri sprziti.

                   Momce bise, za Boga znadise:
                 - O cujeç li, starino Novace !
                 Hoceç li se Bogom zaklinjati
                 Po svojemu krst i zakonu,
                 kad izade Djerzelez Alija
                 Da mu na put neces ishoditi ?
                 Ja sam glavom Djerzelez Alija !

                   Sve trojici oprostio ruke.
                Djerzelezu ruku poljubise
                I pusti ih drvenu cardaku
                Te odose opet cetovati.

                Od' Alija drumom sirokijem.

                  Mili Boze, na svemu ti fala!
                Sve u strahu Boga velikoga!
                Pjanu ti je lahko zapivati,
                A zalosnoj majci zaplakati,
                A jos lakse, Bogom pobratime,
                Iz oblaka kisi udariti!
                Sve ti vrime za vrimenom prode,
                Zeman kule po Kotarim' gradi,
                Zeman gradi, zeman razgraduje.
                Nek s' okrece kolo naokolo'.