Raketni razarači klase Arleigh Burke pretstavljaju najsavremenije i najbolje naoružane površinske ratne brodove Američke RM. Prvenstveno su namenjeni za protivvazdušnu odbranu borbenih grupa, ali se se visokom efikasnošću mogu koristiti i za uništavanje ciljeva na moru, pod morem i na obali.

Prvi brod u klasi naručen je 1985. godine, a u naoružanje je uveden 4. jula 1991. Odobrena je gradnja ukupno 57 razarača ovog tipa, a predviđeno je da poslednji uđe u sastav flote 2008. godine. Prvih 28 izgrađenih brodova predstavljaju verziju Flight I, a preostali su modifikovani u varijantu Flight IIA.

Pri konstruisanju raketnog razarača DDG-51 korišćena su iskustva iz eksploatacije i borbene upotrebe starijih klasa američkih ratnih brodova. Arleigh Burke je manji, lakši, stabilniji i brži od krstarica klase CG-47 Ticonderoga. Trup i nadgrađe su u potpunosti izrađeni od čelika, a oblikovani su tako da se smanji radarski odraz i poboljšaju pomoračke osobine broda. Preduzete su i mere za smanjenje IC i akustičnog odraza plovila. Svi vitalni sistemi su zaštićeni oklopom od kevlara, a obezbeđena je i potpuna NHB zaštita.

Za pogon se koriste četiri gasne turbine GE LM2500 koje snagu prenose na dva propelera. Maksimalna brzina je nešto veća od 30 čvorova, a maksimalna daljina plovidbe je 4400 nautičkih milja brzinom od 20 čvorova.

Brodovi varijante Flight I nisu opremljeni helikopterima, iako raspolažu helikopterskom pistom i imaju mogućnost da dopune gorivom i naoružanjem letelice sa drugih brodova. Varijanta Flight IIA je redizajnirana i ima hangar za dva protivpodmornička helikoptera SH-60.

Razarači klase DDG-51 opremljeni su sistemom za protivvazdušnu odbranu Aegis. Ovaj sistem za otkrivanje ciljeva koristi 3D radar sa elektronskim skeniranjem AN/SPY-1D koji radi u E/F frekventnom opsegu. Osnovno naoružanje za PVO pretstavljaju rakete SM-2MR/ER Standard sa inercijalnim, radio komandnim i, u završnoj fazi leta, poluaktivnim radarskim vođenjem. Ovi projektili se u slučaju potrebe mogu koristiti i za gađanje ciljeva na morskoj površini. Za samodbranu od niskoletećih protivbrodskih raketa koriste se dva šestocevna rotirajuća topa 20 mm Vulcan Phalanx Mk-15. Univerzalni brodski top Mk 45 kalibra 127 mm postavljen je na pramcu broda. Razarač Arleigh Burke je, za uništavanje ciljeva u dubini neprijateljske teritorije, naoružan sa 56 krstarećih raketa Tomahawk dometa oko 2500 km. Rakete Tomahawk su sa brodova klase Arleigh Burke lansirane na ciljeve u SRJ. Do nedavno se u naoružanju nalazila i protivbrodska verzija ovog projekltila. Za protivpodmorničku borbu, pored helikoptera SH-60, koriste se torpeda Mk 46 ili Mk 50 koja se lansiraju iz dva trocevna torpedna aparata Mk 32 Mod 14, kao i sistem raketa-torpedo VL Asroc. Rakete Standard, Tomahawk i Asroc se lansiraju iz dva vertikalna lansera Mk 41, ukupnog kapaciteta 90 projektila (96 na varijanti Flight IIA). U naoružanju klase Arleigh Burke Flight I nalazi se i 8 protivbrodskih raketa Harpoon u 2 četvorocevna lansera Mk-141, a ovi lanseri su uklonjeni sa verzije Flight IIA kako bi se obezbedilo mesto za helikopterski hangar. Predviđeno je da se u budućnosti topovi Vulcan Phalanx Mk-15 na varijanti Flight IIA zamene lanserima za protivavionskske rakete Evolved Sea Sparrow.

Pored radara AN/SPY-1D, brod je opremljen velikim brojem drugih senzora. Za navigaciju se koristi radar Raytheon SPS-64(V)9 koji radi u I opsegu, a za otkrivanje ciljeva na površini Norden SPS-67(V)3, G grekventnog opsega. Osvetljavanje ciljeva za rakete Standard obavljaju tri radara Raytheon/RCA SPG-62 (Mk99, I/J opseg). U sastavu integrisanog protivpodmorničkog sistema AN/SQQ-89 nalaze se tegljeni sonar AN/SQR-19 i fiksni sonar AN/SQS-53C postavljen u prednjem delu brodskog trupa. Zadaci elektronskog izviđanja i protivelektronske borbe povereni su sistemu SLQ-32V(2). Razarači DDG-51 opremljeni su i sa 6 bacača mamaca Mk 36 Mod 6 i sistemom za ometanje torpeda AN/SLQ-25A Nixie.

This page hosted by  Get your own Free Homepage