Aarhus 1998

IZVESTAJ

SPECIJALNO IZDANJE
ZELENI STO AARHUSA

Od 23 - 25 juna 1998.godine, u malom gradu Aarhusu, u Danskoj, odrzana je IV Panevropska Ministarska Konferencija o zastiti zivotne sredine. Istovremeno, u istom mestu,od 19 - 25 juna, paralelna konferencija ekoloskih nevladinih organizacija je imala svoje sesije. Na njoj je bilo prisutno oko 250 ucesnika iz 44 zemlje koji su dali svoj doprinos procesu "Zivotna sredina za Evropu"

KAKO REALIZOVATI USKLADJENI RAZVOJ
AARHUS, DANSKA

" ...Nema mnogo podrucja gde je efikasna saradnja na kontinentalnom, cak globalnom nivou tako potrebna kao sto je to u domenu zastite i ocuvanja zivotne sredine. Nijedna zemlja ne moze sama razresiti tesko nasledje degradacije zivotne sredine niti moze sama pronaci pravi put ka uskladjenom razvoju. Saradnja na razvoju zivotnog okruzenja je ne samo neophodan uslov za sustinska poboljsanja nase ekoloske situacije vec i najprirodniji put ka evropskog integraciji..." To su reci Jozefa Varvuseka ( 1944 - 1995 ), bivseg cehoslovackog ministra za zastitu zivotne sredine i inicijatora Prve Pan-evropske konferencije o ocuvanju zivotnog prostora koja je odrzana 1991. godine u Dobrisu.

"Zivotna sredina za Evropu" je proces koji je otpoceo 1991 godine kao medjunarodna aktivnost posle politickih promena u istocnoj Evropi sa glavnim ciljem da obezbedi okvire za finansijsku pomoc resavanju ekoloskih problema u zemljama u tranziciji. Prva konferencija je odrzana u Dobrisu, u bivsoj Cehoslovackoj a sledile su joj konferencije u Lucernu (Svajcarska, 1993 ), Sofija ( Bugarska, 1995 ), i Aarhus ( Danska, 1998 ). Najvisi dometi ovih skupova su priprema Ekoloskog Izvestaja ( Dobriski izvestaj ) i usvajanje NEAPa (Nacionalnih ekoloskih akcionih planova ) koji su razvojna strategija proistekla iz Agende 21, glavnog dokumenta usvojenog na UNCD-ovoj "Zemaljskoj konferenciji"odrzanoj 1992.godine u Riju de Zaneiru ( Brazil ) i koji bi morali biti osnovni dikumenti sa razvojnim prioritetima svake pojedinacne zemlje ali u skladu sa globalnom i evropskom politikom razvoja. Najznacajniji rezultati sofijske konferencije su, tako zvane "Sofijske inicijative" - prioritetne teme zemalja Centralne i Istocne Evrope ( kvalitet lokalnog vazduha, ekonomski instrumenti za primenu politike zastite zivotne sredine, bioloska raznovrsnost i uccsce javnosti u procesu odlucivanja ).

Aarhus-ka konferencija je imala zadatak da proceni dosadasnji uspeh i da donese odluku o buducnosti procesa "Zivotno okruzenje za Evropu".

Ova godine je bila najznacajnija za ceo treci sektor s obzirom da su nevladine organizacije priznate kao ravnopravni partner u procesu kreiranja politike razvoja i odlucivanja.:

"Mi, (Ministri za zastitu zivotne sredine i sefovi delegacija iz 37 zemalja, potpisnica Deklaracije) priznajemo i podrzavamo presudnu ulogu koju u drustvu imaju NVO kao vazan kanal za artikulaciju misljenja javnosti. Angazovana, kriticki svesna javnost je od sustinskog znacaja za zdravu demokratiju. Jacanjem pojedinaca i ekoloskih nevladinih organizacija i njihove uloge u procesu kreiranja politike ocuvanja zivotne sredine kao i u podizanju nivoa svesti, orhuska konvencija ce podrzavati odgovorno gradjanstvo i omoguci ce svim clanovima drustva da ispune svoje obaveze, kako pojedinacno tako i u saradnji sa drugima a u cilju zastite i razvoja zivotnog okruzenja i boljitka za sadasnje i buduce generacije."
(Aarhus-ka ministarska deklaracija, poglavlje o Ucescu javnosti, paragraf 42.).

MINISTRI NA DELU -
AARHUS-KA KONFERENCIJA

Orhuska Konferencija je bila sjajna prilika za sve ucesnike da prikazu svoj rad i demonstriraju svoju aktivnu ulogu u dugorocnom procesu zastite i razvoja zivotne sredine a narocito u uskladjenom razvoju drustva.

Sledeca dokumenta su bila prihvacena i potpisana od strane ministara ucesnika, na zalost ne svih:

Izjava o ekoloskom menadzmentu u preduzecima

Konvencija o prekogranicnim zagadjenjima

Protokol o stalnim organskim zagadjivacima i teskim metalima

Deklaracija o ukidanju dodavanja olova u motorna goriva

Izjava o energetskoj efikasnosti

Konvencija o pristupu informacijama, ucescu javnosti u procesu odlucivanja i pristupu pravosudju po pitanjima zastite zivotne sredine (Orhuska Konvencija)

Rezolucija o bioloskoj i pejzaznoj raznovrsnosti

Ministarska Deklaracija (Orhuska deklaracija)

Nevladinu konferenciju je organizovao Evropski EKO Forum i ona je imala zadatak da koncentrise napore na ulogu i mesto "treceg sektora" u obezbedjivanju odgovarajucih i prihvatljivih uslova za buduci uskladjeni evropski razvoj. Sve od prethodne ministarske konferencije u Sofiji, 1995.g., NVO su se borile za svoje stavove i uslove u zavrsnoj ministarskoj deklaraciji ali isto tako i za odgovarajucu izradu i primenu vladinih politika u domenu zastite i razvoja zzivotne sredine. Ovo je, pored pritisaka i zahteva, cinjeno primerima dobre prakse cime se ukazivalo na probleme i njihova moguca resenja.

Rezultati paralelne NVO konferencije su sledeci:

NVO U AKCIJI - MRACNA SALA ALI SVETLE IDEJE

Na plenarnoj sednici su usvojeni izvestaji o radu Koordinacionog Komitetea i Tematskih grupa.

Rad svih clanova EKO Foruma, od protekle ministarske konferencije u Sofiji, a posebno od bledskog sastanka u novembru prosle godine, rezultirao je orhuskom konvencijom koja je sacinjena uz visoko ucesce nevladinih organizacija. Grupe za pritisak su takodje uspele da uticu na izradu orhuske deklaracije kao i na ostala dokumenta koja su bitna za primenu stavova evropskih NVO.

Citav niz radionica je dao konacnu definiciju pojedinih oblasti interesovanja i delovanja nevladinih organizacija. Ti stavovi su bili osnova za lobiranje vlada da prihvate ili da iniciraju izmene u zavrsnim Aarhus-kim dokumentima.

Brojne obrazovne aktivnosti i dogadjaji su pomogli ucesnicima konferencije da bolje razumeju probleme i moguci pristup pojednim resenjima, posebno kroz primere iz prakse.

Generalna Skupstina Evropskog EKO Foruma je odrzala svoju sednicu u Aarhus-u i njen najznacajniji rezultat je konstituisanje EKO Foruma kao formalne, evropske, nevladine organizacije. Ova formalizacija ce omoguciti stabilan rad i bolje pozicije svih njenih clanova dajuci im mandat da predstavljaju stvarne stavove i teznje pojedinih organizacija i citavih grupa i mreza iz zemalja regiona. Cvrsca organizaciona struktura ce omoguciti efikasniji rad.

Organizaciona struktura Evropskog EKO Foruma je sadrzana u radu Koordinacionog Odbora koji se sastoji od Koordinatora Tematskih grupa i Koordinatora regionalnih oblasti. Rad organizacije ce biti uskladjivan i obavljan preko Sekretarijata koji se nalazi u Ljubljani, Slovenija.

ZELENI STO U AKCIJI - I
LIDIJA SA UCESNICIMA PROJEKTA ZASTITE ARALSKOG MORA

ZELENI STO je bio jedan od retkih ucesnika iz Jugoslavije. Medjutim, mi iz Jugoslavije, smo bili jedini ucesnici koji nisu imali predstavnike vlade na zvanicnmoj, ministarskoj konferenciji. To je ucinilo nas zadatak tim tezim jer nismo bili u mogucnosti da lobiramo kod nasih vladinih predstavnika da prihvate odredjena resenja iz dokumenata sa Konferencije. Sa druge strane, mi smo ovaj nedostatak pokusali da kompenzujemo nasom maksimalnom aktivnoscu. Nas zadatak je bio da predstavimo nasa iskustva i rad jugoslovenskih NVOa u najboljem mogucem svetlu kao i da poboljsamo njihov polozaj u medjunarodnoj NVO zajednici:

Bili smo, tokom vise od sest meseci, aktivno ukljuceni, kao clan grupe za formalizaciju, u izradu Statuta EKO Foruma. Posebne napore smo ulozili u postavljanju mogucnosti da se jugoslovenske NVO ukljuce u rad tela i organa ove organizacije kao i deo zajednickih inicijativa i aktivnosti.

ZELENI STO U AKCIJI - II
DUSAN ISPRED NASEG POSTERA

ZELENI STO je prikazao svoj poster i predstavio svoj rad odgovarajucim propagandnim i promotivnim materijalom.

ZELENI STO je predstavio video materijal o radu jugoslovenskih NVO.

ZELENI STO je, kao clan Tematske grupe za energiju i klimatske promene, ucestvovao u izradi Izjave o energetskoj efikasnosti koja je potpisana na Aarhus-koj konferenciji.

ZELENI STO je predvidjen da vodi sesiju "Informaciono okruzenje" o medijima i nevladinim organizaciujama - radionica za ucesnike paralelne NVO konferencije.

Lidija Bartus je, ispred ZELENOG STOLA, nacinila TV emisiju o orhuskoj konferenciji koja je bila emitovana preko TV Studija B, tokom jula meseca.

ZELENI STO je zapoceo aktivnosti na formiranju "Balkanske Inicijativne Grupe" (BIG) - neformalne mreze za zastitu i razvoj zivotne sredine u regionu. BIG je iniciran od grupe nevladinih organizacija i njihovih predstavnika iz svih zemalja Balkana.

ZELENI STO je ostvario citav niz vrlo kvalitetnih kontakata sa nevladinim organizacijama i donatorima iz Evrope.

PRIMENA OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE - VETRENJACE U DANSKOJ

Smatramo da su nasi rezultati veoma uspesni, narocito s obzirom na medjunarodni polozaj nase zemlje i unutrasnju politicku situaciju.

Sledeci koraci:

a) ZELENI STO ce informisati NVO u Jugoslaviji o Aarhus-koj konferenciji i odlukama koje su tamo donesene. U tu svrhu cemo koristiti medije, posebne sastanke i seminare kao konvencionalna sredstva komunikacije ( stampani materijal ).

b) Objavicemo poseban broj biltena posvecen Aarhus-koj konferenciji.

c) Primenjivacemo odrednice evropske razvojne politike u domenu zastite zivotne sredine za nase buduce projekte i programe, promovisuci tako, na najbolji moguci nacin, pristup uskladjenom razvoju.

d) U skladu sa gorucim problemima iz nase zemlje, pokusacemo da osmislimo programe za njihovo resavanje ali po standardima koji se primenjuju u Evropi i svetu.

e) Odrzavacemo intenzivne kjontakte sa evropskim NVO-ima uskladjujuci sopstvene aktivnosti sa medjunarodnim iskustvima ( projekti obnovljive energije, reciklaza otpadaka, obrazovni projekti ).

f) Posebna paznja ce biti posvecena razvoju "Balkanske inicijative". Ovo smatramo posebno vaznim za buduce jacanje saradnje u regionu, posebno nevladinih organizacija, na zajednickim problemima, zajednickim snagama. Zajednicki napori ce, istovremeno, povecati znacaj NVO u procesu ucestvovanja javnosti. Takva pozicija nevladinog sektora ce omoguciti ili bar olaksati primenu i socijalnih programa koji ce obezbediti bolju buducnost za sve cinioce zajednice, posebno onih najugrozenijih (zena, dece, izbeglica).

Nas prvi zajednicki projekat je medjunarodna kampanja za sprecavanje pravljenja nukleranog otpada u rudniku Gabrovnica koji se nalazi blizu sela Kalna, na obroncima Stare planine - na samoj granici sa Bugarskom. Kampanja je vec zapocela i vrlo uskoro cemo je zavrsiti podrskom domacih NVO.

POCETAK STRANE
Links: REC,UNDP,ECO-FORUM,