|
EKOLOSKE MIKROSTRUKTURE - Resenje problema zagadjenja u Jugoslaviji - Zastarele industrijske tehnologije i oprema, neodgovorno ispustanje otpadnih voda, neadekvatno odlaganje toksicnih i radioaktivnih otpada, zagadjenje obradivih povrsina, zagadjenje vodenih resursa, suma i prirode u celini kao i urbana zagadjenja, cine da je opsti nivo kvaliteta zivljenja u Jugoslaviji veoma nizak. Neodgovorno ponasanje prema zivotnom okruzenju, neodgovarajuce obrazovanje na svim stepenima skolovanja, nepostojanje odgovarajuce pravne regulative i njena neadekvatna primena dovesce do postepenog unistenja prirode ciji smo mi neodvojivi deo ali i do pogorsanja zdravstvenog i psihickog stanja celokupnog stanovnistva. Resenje ovih problema je sastavni deo savremenog, demokratskog i humanog drustva koje zeli napredak i razvitak u svim oblastima. Ono za sta se mi zalazemo su EKOLOSKE MIKROSTRUKTURE odnosno koncept uvodjenja ekoloske svesti i ekologije kao globalnog nacina razmisljanja kroz EKOLOSKE (urbane i primarne ) CELIJE. Koncept ekoloskih celija podrazumeva formiranje mikrosistema koji zadovoljavaju maksimalan broj ekoloskih kriterijuma i koji ce moci da funkcionisu autonomno, bolje i efikasnije cak i u neekoloskom okruzenju. Formiranjem vise takvih celija u jednoj sredini omogucice da ideja ekoloski cistog okruzenja sama sebe promovise i da se siri uspostavljanjem mreze ovakvih mikrostruktura. Princip "od malog ka velikom", odnosno od celija ka globalizaciji nacina ekoloskog misljenja je prakticno jedini moguc u nasoj sredini, s obzirom na stanje privrede, a vraca sam problem i njegovo resavanje na nivo lokalnih zajednica. Posto su ekoloska zagadjenja raznovrsnija i znatno izrazenija u naseljima i da veliki broj zagadjenja u prirodnoj sredini potice upravo iz gradova ili industrijskih kompleksa, formiranje ekoloskih urbanih celija je od izuzetnog znacaja. Ekoloska urbana celija moze biti neki okrugli sto ili pozoriste ili galerija gde se istrazuju nove urbane humane vrednosti koje treba uvesti u svakodnevni zivot. Ekoloska urbana celija moze biti i zanatska radnja ili odeljenje u skoli ili doktorska ordinacija ili fabrika, porodica ili ekoloska ulica... Urbana celija moze takodje biti i prigradsko ili seosko domacinstvo koje organizacijom svojih aktivnosti i sredstvima koje koristi postize harmonicni, ekoloski sklad sa prirodom ali i polurbanim i urbanim okruzenjem. Primarne ekoloske celije podrazumevaju prirodne ekosisteme koji postoje i koje treba svakako ocuvati, simbioticke zajednice biljaka i zivotinja u postojecim klimatskim uslovima. Takodje treba zastititi sve prirodne resurse kao deo citave biosfere. Nacini ocuvanja prirode su vec poznati i jedino ih treba rigorozno sprovoditi, jer se polovicnoscu ne dobija polovican uspeh vec potpuni neuspeh. Organizovanje ovakvih mikrosistema angazovace lokalnu zajednicu i materijalizovace vrlo brzo njihove napore. Ovaj pristup se apsolutno uklapa u savreme tendencije u svetu i u skladu je sa Agendom 21 OECD-a kao i sa Habitat-ovom Agendom. Citav koncept ce se sprovoditi preko ZELENOG STOLA a rezultati ispitivanja preko ostalih nevladinih i vladinih organizacija. Podsticanjem gradova ( i sela ) da pocnu sa formiranjem ekoloskih celija u razlicitim domenima dobila bi se jos jedna dimenzija pomenutih mikrosistema. Na ovaj nacin bi svaka celija postala i jedna vrsta laboratorije ili ispitne stanice ekoloskog koncepta. Ruralni i urbani razvoj su medjuzavisni. Zajedno sa poboljsanjem urbanog okruzenja moramo raditi na razvoju odgovarajuce infrastrukture, javnih sluzbi i mogucnosti za zaposljavanje u ruralnim, odnosno manje razvijenim oblastima kako bi povecali njihovu privlacnost i razvili strukturnu vezu naselja cime bi se smanjila migracija stanovnistva u gradove. Srednji i mali gradovi moraju biti posebno u fokusu paznje. Insistiranje na miru, primeni prava i demokratije koji se oslanjaju na ekonomski i drustveni razvoj i ocuvanju, zastiti i razvoju sredine odnosno na sve ove komponente koje su medjusobno tesno povezane, je jedini moguci put ka savremenom i jakom drustvu. Za realizaciju ovog koncepta ali i vrlo konkretnih projekata iz domena zastite zivotne sredine neophodna nam je siroka i sveobuhvatna pomoc. Mi mozemo pokusati da animiramo i neke druge institucije i medjunarodne fondove koji bi se ukljucili u delove programa ili podizvodjaca koji bi se mogli angazovati u realizaciji odredjenih zadataka iz investicionih projekata. Planiramo da podrzimo i pripremimo programe ekspertske podrske ali i programe razvoja i zastite prirode i prirodnih resursa kao i druge programe u kojima se moze primeniti aspekt zastite sredine ( od razvoja standarda i uticaja na kreiranje zakonske regulative do izgradnje naselja za izbeglice, postrojenja za preciscavanje voda ili izmestanje deponija, itd. ). Iz tog razloga cemo pozdraviti svaku sugestiju, predlog i, svakako, podrsku i pomoc! Molimo vas da nas kontaktirate na: Beogradska 51, 11000 Beograd , Tel: 011 323 83 72; 064 17502003 |
