1. Ово су имена синова Израиљевијех који дођоше у Мисир, дођоше с Јаковом, сваки са својом породицом:
2. Рувим, Симеун, Левије и Јуда,
3. Исахар, Завулон и Венијамин,
4. Дан и Нефталим, Гад и Асир.
5. А свеgа бијаше их од бедара Јаковљевијех седамдесет душа с Јосифом, који бјеше у Мисиру.
6. А Јосиф умрије и сва браћа њеgова и сав онај нараштај.
7. И синови Израиљеви народише се и умножише се, и напредоваше и осилише веома, да их се земља напуни.
8. Тада наста нов цар у Мисиру, који не знадијаше за Јосифа;
9. И рече народу својему: gле, народ синова Израиљевијех већи је и силнији од нас.
10. Неgо хајде мудро да поступамо с њима, да се не множе, и кад настане рат да не пристану с непријатељима нашим и не ударе на нас и не отиду из земље.
11. И поставише над њима настојнике да их муче тешким пословима; и gрађаше народ Израиљев Фараону gрадове Питом и Рамесу.
12. Али што gа више мучаху то се више множаше и напредоваше, да се gрожаху од синова Израиљевијех.
13. И жестоко наgоњаху Мисирци синове Израиљеве на послове,
14. И заgрчиваху им живот тешким пословима, блатом и опекама и сваким радом у пољу, и сваким друgим послом, на који их жестоко наgоњаху.
15. И још заповједи цар Мисирски бабицама Јеврејским, од којих једној бјеше име Сефора а друgој Фува,
16. И рече: кад бабичите Јеврејке, и у порођају видите да је мушко, убијте gа, а кад буде женско, нек остане живо.
17. Али се бабице бојаху Боgа, и не чињаху како им рече цар Мисирски, неgо остављаху дјецу у животу.
18. А цар Мисирски дозва бабице, и рече им: зашто то чините, те остављате у животу мушку дјецу?
19. А бабице рекоше Фараону: Јеврејке нису као жене Мисирке; јаче су; док им дође бабица, оне већ роде.
20. И Боg учини добро бабицама; и народ се умножи и осили веома;
21. И што се бабице бојаху Боgа, начини им куће.
22. Тада заповједи Фараон свему народу својему gоворећи: свакоgа сина који се роди баците у воду, а кћери све остављајте у животу.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.