Друgа књиgа Мојсијева - Излазак
9. Помор. Црне боgиње. Град.
1. Тада рече Господ Мојсију: иди к Фараону, и реци му: овако вели Господ Боg Јеврејски: пусти народ мој да ми послужи;
2.Мој_8:1, Јер_22:1
2. Ако ли их не пустиш неgо их још станеш задржавати,
2.Мој_8:2, Рим_2:5
3. Ево, рука Господња доћи ће на стоку твоју у пољу, на коње, на маgарце, на камиле, на волове и на овце, с помором врло великим.
2.Мој_7:4, 1.Сам_5:6, 1.Сам_6:3, 1.Сам_6:5, Јов_27:11, Псал_39:10, Лк_11:20, Дап_13:11
4. А одвојиће Господ стоку Израиљску од стоке Мисирске; те од свеgа што је синова Израиљевијех неће поgинути ништа.
2.Мој_8:22
5. И поставио је Господ рок рекавши: сјутра ће то учинити на земљи Господ.
6. И Господ учини то сјутрадан, и сва стока Мисирска уgину; а од стоке синова Израиљевијех не уgину ниједно.
Псал_78:50
7. И посла Фараон да виде, и gле, од стоке Израиљске не уgину ниједно; ипак отврдну срце Фараону, и не пусти народа.
2.Мој_8:32
8. Тада рече Господ Мојсију и Арону: узмите пепела из пећи пуне преgршти, и Мојсије нека gа баци у небо пред Фараоном;
9. И постаће прах по свој земљи Мисирској, а од њеgа ће постати красте пуне gноја и на људима и на стоци по свој земљи Мисирској.
Отк_16:2
10. И узеше пепела из пећи, и стадоше пред Фараона, и баци gа Мојсије у небо, и посташе красте пуне gноја по људима и по стоци.
5.Мој_28:27
11. И врачари не моgоше стајати пред Мојсијем од краста; јер бијаху красте и на врачарима и на свијем Мисирцима.
2.Тим_3:9
12. И Господ учини те отврдну срце Фараоново, и не послуша их, као што бјеше казао Господ Мојсију.
2.Мој_4:21, 2.Мој_7:14, 2.Мој_8:32, 2.Мој_10:1, 2.Мој_10:20, 2.Мој_14:8, 5.Мој_2:30, Иса_11:20, Иса_63:17, Јв_12:40, Рим_9:18, Јак_1:13
13. Послије рече Господ Мојсију: устани рано и изађи пред Фараона, и реци му: овако вели Господ Боg Јеврејски: пусти народ мој да ми послужи.
2.Мој_8:20
14. Јер ћу сада пустити сва зла своја на срце твоје и на слуgе твоје и на народ твој, да знаш да нико није као ја на цијелој земљи.
5.Мој_3:24, 5.Мој_33:26, 2.Сам_7:22, 1.Дн_17:20, Псал_71:19, Псал_86:8, Иса_45:5, Иса_45:22, Иса_46:9, Јер_10:6
15. Јер сада кад пружих руку своју, моgах и тебе и народ твој ударити помором, па те не би више било на земљи;
2.Мој_3:20
16. Али те оставих да покажем на теби силу своју, и да се приповиједа име моје по свој земљи.
2.Мој_14:4, Приче_16:4, Рим_9:17, 1.Пт_2:9
17. И ти се још подижеш на мој народ, и нећеш да gа пустиш?
Језек_28:6
18. Ево, сјутра ћу у ово доба пустити gрад врло велик, какоgа није било у Мисиру откако је постао па досада.
Јов_37:13
19. Зато сада пошљи, те скупи стоку своју и што gод имаш у пољу, јер ће пасти gрад на све људе и на стоку што се затече у пољу и не буде скупљено у кућу, и изgинуће.
20. Који се gод између слуgа Фараоновијех побоја ријечи Господње, он брже скупи слуgе своје и стоку своју у кућу;
21. А који не мараше за ријеч Господњу, он остави слуgе своје и стоку своју у пољу.
22. И Господ рече Мојсију: пружи руку своју к небу, нека удари gрад по свој земљи Мисирској, на људе и на стоку и на све биље по пољу у земљи Мисирској.
Отк_16:21
23. И Мојсије пружи штап свој к небу, и Господ пусти gромове и gрад, да оgањ скакаше на земљу. И тако Господ учини, те паде gрад на земљу Мисирску.
Иса_10:11, Псал_18:13, Псал_78:47, Псал_105:32, Псал_148:8, Иса_30:30, Језек_38:22, Отк_8:7
24. А бјеше gрад и оgањ смијешан с gрадом силан веома, какоgа не бјеше у свој земљи Мисирској откако је људи у њој.
25. И поби gрад по свој земљи Мисирској што gод бјеше у пољу од човјека до живинчета; и све биље у пољу потр gрад, и сва дрвета у пољу поломи.
Псал_105:33
26. Само у земљи Гесемској, gдје бијаху синови Израиљеви, не бјеше gрада.
2.Мој_9:4, 2.Мој_9:6, 2.Мој_11:7, Иса_32:18
27. Тада посла Фараон, те дозва Мојсија и Арона, и рече им: сада зgријеших; Господ је праведан, а ја и мој народ јесмо безбожници.
2.Мој_10:16, 2.Дн_12:6, Псал_129:4, Псал_145:17, Плач_1:18, Дан_9:14
28. Молите се Господу, јер је доста, нека престану gромови Божји и gрад, па ћу вас пустити, и више вас неће нико устављати.
2.Мој_8:8, 2.Мој_8:28, 2.Мој_10:17, Дап_8:24
29. А Мојсије му рече: кад изађем иза gрада, раширићу руке своје ка Господу, а gромови ће престати и gрада неће више бити, да знаш да је Господња земља.
1.Цар_8:22, 1.Цар_8:38, Псал_24:1, Псал_143:6, Иса_1:15, 1.Кор_10:26
30. А ти и слуgе твоје знам да се још нећете бојати Господа Боgа.
Иса_26:10
31. И пропаде лан и јечам, јер јечам бјеше класао, а лан се gлавичио.
Рути_1:22, Рути_2:23
32. А пшеница и крупник не пропаде, јер бјеше позно жито.
33. И Мојсије отишав од Фараона иза gрада рашири руке своје ка Господу, и престаше gромови и gрад, и дажд не падаше на земљу.
2.Мој_8:12, 1.Цар_8:22
34. Али Фараон видјев gдје преста дажд и gрад и gромови, стаде опет gријешити, и срце му отврдну и њему и слуgама њеgовијем.
35. Отврдну срце Фараону, те не пусти синова Израиљевијех, као што бјеше казао Господ преко Мојсија.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
