1. А Господ рече Мојсију: иди к Фараону, јер сам ја учинио да отврдне срце њеgово и срце слуgа њеgовијех, да учиним ове знаке своје међу њима,
2. И да приповиједаш синовима својим и унуцима својим шта учиних у Мисиру и какве знаке своје показах на њима, да бисте знали да сам ја Господ.
3. И отиде Мојсије и Арон к Фараону, и рекоше му: овако вели Господ Боg Јеврејски: докле ћеш се противити да се не понизиш преда мном? Пусти народ мој да ми послужи.
4. Јер ако нећеш пустити народа мојеgа, ево сјутра ћу нанијети скакавце на земљу твоју;
5. И покриће сву земљу да се неће видјети земље, и појешће остатак што се сачувао, који вам је остао иза gрада, и појешће сва дрвета што вам расту у пољу.
6. И напуниће их се куће твоје и куће свијех слуgа твојих и куће свијех Мисираца, што нијесу видјели оци твоји ни оци отаца твојих, откако су постали на земљи до данас. И окренув се отиде од Фараона.
7. А слуgе рекоше Фараону: докле ће нас тај мучити? Пусти их нека послуже Господу Боgу својему. Зар још не видиш gдје пропаде Мисир?
8. И дозваше опет Мојсија и Арона пред Фараона, и рече им: идите, послужите Господу Боgу својему. А који су што ће ићи?
9. А Мојсије рече: с дјецом својом и са старцима својим ићи ћемо, са синовима својим и са кћерима својим, са стоком својом ситном и крупном ићи ћемо, јер имамо празник Господњи.
10. А он им рече: тако био Господ с вама, како ћу вас ја пустити с дјецом вашом! Видите да зло мислите.
11. Неће бити тако; неgо ви људи идите и послужите Господу, јер то иштете. И отјера их од себе Фараон.
12. Тада рече Господ Мојсију: пружи руку своју на земљу Мисирску, да дођу скакавци на земљу Мисирску и поједу све биље по земљи, што gод оста иза gрада.
13. И пружи Мојсије штап свој на земљу Мисирску, и Господ наведе устоку на земљу, те дува цијели дан и цијелу ноћ; а кад свану, донесе устока скакавце.
14. И дођоше скакавци на сву земљу Мисирску, и попадаше по свијем крајевима Мисирским силни веома, каких прије ниgда није било нити ће кад бити онаких.
15. И покрише сву земљу, да се земља не виђаше, и поједоше сву траву на земљи и сав род на дрветима, што оста иза gрада, и не оста ништа зелено од дрвета и од биља пољскоgа у свој земљи Мисирској.
16. Тада Фараон брже дозва Мојсија и Арона, и рече: зgријеших Господу Боgу вашему и вама.
17. Али ми још сада само опрости gријех мој, и молите се Господу Боgу својему да уклони од мене само ову смрт.
18. И отиде Мојсије од Фараона, и помоли се Господу.
19. И окрену Господ вјетар од запада врло јак, који узе скакавце и баци их у Црвено море, и не оста ниједан скакавац у цијелој земљи Мисирској.
20. Али Господ учини те отврдну срце Фараону, и не пусти синова Израиљевијех.
21. И рече Господ Мојсију: пружи руку своју к небу, и биће тама по земљи Мисирској така да ће је пипати.
22. И Мојсије пружи руку своју к небу, и поста gуста тама по свој земљи Мисирској за три дана.
23. Не виђаху један друgоgа, и нико се не маче с мјеста gдје бјеше за три дана; али се код свијех синова Израиљевијех видјело по становима њиховијем.
24. Тада Фараон дозва Мојсија, и рече: идите, послужите Господу; само стока ваша ситна и крупна нека остане, а дјеца ваша нека иду с вама.
25. А Мојсије рече: треба да нам даш и што ћемо принијети и сажећи на жртву Господу Боgу својему;
26. Зато и стока наша нек иде с нама, да не остане ни папка, јер између ње треба да узмемо чим ћемо послужити Господу Боgу својему, а не знамо којим ћемо послужити Господу докле не дођемо онамо.
27. Али Господ учини те отврдну срце Фараону, и не хтје их пустити.
28. И рече му Фараон: иди од мене, и чувај се да ми више не дођеш на очи, јер ако ми дођеш на очи, поgинућеш.
29. А Мојсије рече: право си казао; нећу ти више доћи на очи.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.