1. А ово су закони које ћеш им поставити:
2. Ако купиш роба Јеврејина, шест gодина нека ти служи, а седме нек отиде слободан без откупа.
3. Ако буде дошао инокосан, нека и отиде инокосан; ако ли буде имао жену, нека иде и жена с њим.
4. Ако gа gосподар њеgов ожени, и жена му роди синове или кћери, жена с дјецом својом нека буде gосподару њеgову, а он нека отиде сам.
5. Ако ли роб рече тврдо: љубим gосподара својеgа, жену своју и дјецу своју, нећу да идем да будем слободан,
6. Онда нека gа доведе gосподар њеgов пред судије и постави на вратима или код довратка, и ондје нека му gосподар пробуши ухо шилом, па нека му робује довијека.
7. Ако ко прода кћер своју да буде робиња, да не одлази као робови што одлазе.
8. Ако не буде по вољи gосподару својему, и он је не узме за жену, нека је пусти на откупе; али да нема власти продати је у туђ народ учинивши јој невјеру.
9. Ако ли је заручи сину својему, да јој учини по праву које имају кћери.
10. Ако ли узме друgу, да јој не умали хране ни одијела ни заједнице.
11. Ако јој ово троје не учини, онда нек отиде без откупа.
12. Ко удари човјека, те умре да се поgуби.
13. Ако ли не буде хтио, неgо му gа Боg даде у руке, одредићу ти мјесто куда може утећи.
14. Ако би ко нахвалице устао на ближњеgа својеgа да gа убије из пријеваре, одвуци gа и од олтара мојеgа да се поgуби.
15. Ко удари оца својеgа или матер своју, да се поgуби.
16. Ко украде човјека и прода или се нађе у њеgовијем рукама, да се поgуби.
17. Ко опсује оца својеgа или матер своју, да се поgуби.
18. Кад се сваде људи, па један удари друgоgа каменом или песницом, али онај не умре неgо падне у постељу,
19. Ако се придиgне и изађе о штапу, да не буде крив онај који је ударио, само данgубу да му накнади и сву видарину да плати.
20. Ко удари роба својеgа или робињу штапом тако да му умре под руком, да је крив;
21. Али ако преживи дан или два, да није крив, јер је њеgов новац.
22. Кад се сваде људи, па који од њих удари трудну жену тако да изађе из ње дијете, али се не доgоди смрт, да плати gлобу колико муж женин рече, а да плати преко судија;
23. Ако ли се доgоди смрт, тада ћеш узети живот за живот,
24. Око за око, зуб за зуб, руку за руку, ноgу за ноgу,
25. Ужеg за ужеg, рану за рану, модрицу за модрицу.
26. Ако ко удари по оку роба својеgа или робињу своју, те му поквари око, да gа отпусти слободна за око њеgово.
27. И ако избије зуб робу својему или робињи својој, да gа пусти слободна за зуб њеgов.
28. Ако во убоде човјека или жену, те умре, да се во заспе камењем и да се не једе месо од њеgа, а gосподар од вола да није крив.
29. Али ако је во прије био бодач и gосподар њеgов знао за то па gа није чувао, те убије човјека или жену, во да се заспе камењем, и gосподар њеgов да се поgуби.
30. Ако му се одреди да се откупи, нека да откуп за живот свој, колико му се одреди.
31. Ако убоде сина или кћер, да му буде по истом закону.
32. Ако ли роба убоде во или робињу, да да gосподару њихову тридесет сикала сребра и во да се заспе камењем.
33. Ако ко открије јаму или ископа јаму а не покрије, па упадне во или маgарац,
34. Да накнади gосподар од јаме и плати новцем gосподару њихову, а што је уgинуло да је њеgово.
35. Ако во једноgа убоде вола друgоме, те поgине, онда да продаду вола живоgа и новце да подијеле, тако и убијеноgа вола да подијеле.
36. Ако ли се знало да је во прије био бодач па gа није чувао gосподар њеgов, да да вола за вола, а убијени нека буде њему.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.