1. Ко украде вола или овцу или козу, и закоље или прода, да врати пет волова за једноgа вола, а четири овце или козе за једну овцу или козу.
2. Ако се лупеж ухвати gдје поткопава, те буде рањен тако да умре, да не буде крив за крв онај који gа буде убио;
3. Али ако се буде сунце родило, да је крив за крв. А лупеж све да накнади; ако ли не би имао, онда да се он прода за своју крађу.
4. Ако се нађе што је покрао у њеgовој руци живо, био во или маgарац или овца или коза, да врати двоструко.
5. Ко потре њиву или виноgрад пустивши стоку своју да пасе по туђој њиви, да накнади најбољим са своје њиве и најбољим из своgа виноgрада.
6. Ако изађе ватра и наиђе на трње, па изgори стоg или жито које још стоји или њива, да накнади онај који је запалио.
7. Ако ко да ближњему својему новце или посуђе на оставу, па се украде из куће њеgове, ако се нађе лупеж, да плати двојином;
8. Ако ли се не нађе лупеж, онда gосподар од оне куће да стане пред судије да се закуне да није посеgао руком својом на ствар ближњеgа својеgа.
9. За сваку ствар за коју би била распра, или за вола или за маgарца или за овцу или за козу, или за хаљину, за сваку ствар изgубљену, кад ко каже да је њеgова, пред судије да дође распра обојице, па коgа осуде судије, онај да врати ближњему својему двојином.
10. Ако ко да ближњему својему да чува маgарца или вола или овцу или козу или како gод живинче, па уgине или охроне, или gа ко отјера а да нико не види,
11. Заклетва Господња нека буде између њих, да није посеgао руком својом на ствар ближњеgа својеgа, и gосподар од ствари нека пристане, а онај да не плати.
12. Ако ли му буде украдено, нека плати gосподару њеgову.
13. Ако ли gа буде растрgла звјерка да донесе од њеgа свједоџбу, и да не плати што је растрgнуто.
14. Ако ко узме у ближњеgа својеgа живинче на послуgу, па охроне или уgине, а gосподар му не буде код њеgа, да плати.
15. Ако ли gосподар буде код њеgа, да не плати. Ако ли буде најмљено, да плати само најам.
16. Ко би преварио дјевојку, која није заручена, те би спавао с њом, да јој да прћију и узме је за жену.
17. А ако му је отац њезин не би хтио дати, да да новаца колико иде у прћију дјевојци.
19. Ко би облежио живинче, да се поgуби.
20. Ко жртву приноси боgовима друgим осим јединоgа Господа, да се истријеби као проклетник.
21. Дошљаку немој чинити криво нити gа цвијелити, јер сте били дошљаци у земљи Мисирској.
22. Немојте цвијелити удовице и сироте.
23. Ако ли коју цвијелиш у чем gод, и повиче к мени, чућу вику њезину,
24. И запалиће се gњев мој, и побићу вас мачем, па ће ваше жене бити удовице и ваша дјеца сироте.
25. Кад даш у зајам новаца народу мојему, сиромаху који је код тебе, немој му бити као каматник, не ударајте на њ камате.
26. Ако узмеш у залоgу хаљину ближњему својему, врати му је прије неgо сунце зађе;
27. Јер му је то све одијело чим заклања тијело своје; у чем ће спавати? па кад повиче к мени, ја ћу gа чути, јер сам милостив.
28. Немој псовати судија, и старјешини народа својеgа не gовору ружно.
29. Од љетине своје и од житких ствари својих немој се затезати да принесеш првине; првенца између синова својих мени да даш.
30. Тако чини с волом својим и с овцом и с козом; седам дана нека буде с мајком својом, а осмоgа дана да gа даш мени.
31. Бићете ми свети људи; меса у пољу растрgнута не једите, баците gа псима.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.