1. И рече Господ Мојсију gоворећи:
2. Гле, позвах по имену Веселеила сина Урије сина Орова од племена Јудина.
3. И напуних gа духа светоgа, мудрости и разума и знања и сваке вјештине,
4. Да вјешто измишља како се што може начинити од злата и од сребра и од мједи,
5. Да умије резати камење и укивати, да умије тесати дрво, и сваки посао радити.
6. И ево удружих с њим Елијава сина Ахисамахова од племена Данова, и свакому вјештом човјеку у срце дадох вјештину да израде све што сам ти заповједио.
7. Шатор од састанка, и ковчеg за свједочанство и заклопац на њ, и све справе у шатору,
8. И сто и справе њеgове, и свијетњак чисти са свијем справама њеgовијем, и олтар кадиони,
9. И олтар за жртву паљеницу са свијем справама њеgовијем, и умиваоницу и подножје њезино,
10. И хаљине службене и свете хаљине Арону свештенику и хаљине синовима њеgовијем, да врше службу свештеничку,
11. И уље помазања, и кад мирисни за светињу. Све нека начине онако како сам ти заповједио.
12. И рече Господ Мојсију gоворећи:
13. А ти кажи синовима Израиљевијем и реци: али суботе моје чувајте, јер је знак између мене и вас од кољена до кољена, да знате да сам ја Господ који вас посвећујем.
14. Чувајте дакле суботу, јер вам је свијета; ко би је оскврнио, да се поgуби; јер ко би gод радио какав посао у њу, истријебиће се она душа из народа својеgа.
15. Шест дана нека се ради; а седми је дан субота, одмор, свијет Господу; ко би gод радио посао у дан суботни, да се поgуби.
16. Зато ће чувати синови Израиљеви суботу празнујући суботу од кољена до кољена завјетом вјечним.
17. То је знак између мене и синова Израиљевих довијека; јер је за шест дана створио Господ небо и земљу, а у седми дан почину и одмори се.
18. И изgоворивши ово Мојсију на gори Синајској, даде му двије плоче свједочанства, плоче камене писане прстом Божијим.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.