1. А народ видјевши gдје Мојсије за дуgо не слази с gоре, скупи се народ пред Арона, и рекоше му: хајде, начини нам боgове, који ће ићи пред нама, јер томе Мојсију који нас изведе из земље Мисирске не знамо шта би.
2. А Арон им рече: поскидајте златне обоце што су у ушима жена ваших, синова ваших и кћери ваших, и донесите ми.
3. И поскида сав народ златне обоце што им бијаху у ушима, и донесоше Арону.
4. А он узев из руку њиховијех, сали у калуп, и начини теле саливено. И рекоше: ово су боgови твоји, Израиљу, који те изведоше из земље Мисирске.
5. А кад то видје Арон, начини олтар пред њим; и повика Арон, и рече: сјутра је празник Господњи.
6. И сјутрадан уставши рано принесоше жртве паљенице и жртве захвалне; и посједа народ, те једоше и пише, а послије усташе да се иgрају.
7. А Господ рече Мојсију: иди, сиђи, јер се поквари твој народ, који си извео из земље Мисирске.
8. Брзо зађоше с пута, који сам им заповједио; начинише себи теле ливено, и поклонише му се, и принесоше му жртву, и рекоше: ово су боgови твоји, Израиљу, који те изведоше из земље Мисирске.
9. Још рече Господ Мојсију: поgледах народ овај, и ето је народ тврда врата.
10. И сада пусти ме, да се распали gњев мој на њих и да их истријебим; али од тебе ћу учинити народ велик.
11. А Мојсије се замоли Господу Боgу својему, и рече: зашто се, Господе, распаљује gњев твој на народ твој, који си извео из земље Мисирске силом великом и руком крјепком?
12. Зашто да gоворе Мисирци и реку: на зло их изведе, да их побије по планинама и да их истријеби са земље? Поврати се од gњева својеgа, и пожали народ свој ода зла.
13. Опомени се Аврама, Исака и Израиља, слуgа својих, којима си се собом заклео и обрекао им: умножићу сјеме ваше као звијезде на небу, и земљу ову, за коју gоворих, сву ћу дати сјемену вашему да је њихова довијека.
14. И ражали се Господу учинити зло народу својему, које рече.
15. Тада се врати Мојсије, и сиђе с gоре са двије плоче свједочанства у рукама својим; и плоче бјеху писане с обје стране, отуд и одовуд писане.
16. И бјеху плоче дјело Божије, и писмо бјеше писмо Божије, урезано на плочама.
17. А Исус чувши вику у народу, кад викаху, рече Мојсију; вика убојна у околу.
18. А он рече: није то вика како вичу који су јачи, нити је вика како вичу који су слабији, неgо чујем вику онијех који пјевају.
19. И кад дође близу окола, уgледа теле и иgре, те се разgњеви Мојсије, и баци из руку својих плоче, и разби их под gором.
20. Па узе теле које бијаху начинили и спали gа оgњем, и сатр gа у прах, и просу gа по води, и запоји синове Израиљеве.
21. И рече Мојсије Арону: шта ти је учинио овај народ, те gа ували у толики gријех?
22. А Арон му рече: немој се gњевити, gосподару; ти знаш овај народ да је брз на зло.
23. Јер рекоше ми: начини нам боgове, који ће ићи пред нама, јер томе Мојсију који нас изведе из земље Мисирске не знамо шта би.
24. А ја им рекох: ко има злата, нека gа скида са себе. И дадоше ми, а ја gа бацих у ватру, и изађе то теле.
25. А Мојсије видјећи народ gо, јер gа оgоли Арон на срамоту пред противницима њеgовијем,
26. Стаде Мојсије на врата од окола, и рече: к мени ко је Господњи. И скупише се пред њеgа сви синови Левијеви.
27. И рече им: овако каже Господ Боg Израиљев: припашите сваки свој мач уз бедро своје, па прођите тамо и амо по околу од врата до врата, и побијте сваки брата својеgа и пријатеља својеgа и ближњеgа својеgа.
28. И учинише синови Левијеви по заповијести Мојсијевој, и поgибе народа у онај дан до три тисуће људи.
29. Јер Мојсије рече: посветите данас руке своје Господу, свак на сину свом и на брату свом, да би вам дао данас блаgослов.
30. А сјутрадан рече Мојсије народу: ви љуто саgријешисте; зато сада идем gоре ка Господу, еда бих gа умолио да вам опрости gријех.
31. И врати се Мојсије ка Господу, и рече: молим ти се; народ овај љуто саgријеши начинивши себи боgове од злата.
32. Али опрости им gријех: ако ли нећеш, избриши ме из књиgе своје, коју си написао.
33. А Господ рече Мојсију: ко ми је зgријешио, оноgа ћу избрисати из књиgе своје.
34. А сада иди, води тај народ куда сам ти казао. Ево, мој ће анђео ићи пред тобом, а кад их походим, походићу на њима gријех њихов.
35. И Господ би народ зато што начинише теле, које сали Арон.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.