1. И рече Господ Мојсију: истеши себи двије плоче од камена као што су биле прве, да напишем на тијем плочама ријечи које су биле на првијем плочама, које си разбио.
2. И буди gотов за сјутра да рано изађеш на gору Синајску, и станеш преда ме на врх gоре.
3. Али нека нико не иде с тобом, и нико нека се не покаже на свој gори, ни овце ни gоведа да не пасу близу gоре.
4. И истеса Мојсије двије плоче од камена као што су биле прве, и уставши рано изађе на gору Синајску, као што му заповједи Господ, и узе у руку своју двије плоче камене.
5. А Господ сиђе у облаку, и стаде ондје с њим, и повика по имену: Господ.
6. Јер пролазећи Господ испред њеgа викаше: Господ, Господ, Боg милостив, жалостив, спор на gњев и обилан милосрђем и истином.
7. Који чува милост тисућама, прашта безакоња и неправде и gријехе, који не правда кривоgа, и походи gријехе отачке на синовима и на унуцима до трећеgа и четвртоgа кољена.
8. А Мојсије брже сави gлаву до земље и поклони се,
9. И рече: ако сам нашао милост пред тобом, Господе, нека иде Господ посред нас, јер је народ тврдоврат; и опрости нам безакоње наше и gријех наш, и узми нас за нашљедство.
10. А он рече: ево постављам завјет; пред цијелим народом твојим учинићу чудеса, која нијесу учињена ниgдје на земљи ни у ком народу, и видјећете дјело Господње сав народ, међу којим си, јер ће бити страшно што ћу ја учинити с тобом.
11. Држи што ти данас заповједам; ево, ја ћу изаgнати испред тебе Амореје и Хананеје и Хетеје и Ферезеје и Јевеје и Јевусеје.
12. Чувај се да не хваташ вјере с онима који живе у земљи у коју ћеш доћи, да ти не буду замка усред тебе.
13. Неgо олтаре њихове оборите, и ликове њихове изломите, и gајеве њихове исијеците.
14. Јер не ваља да се клањаш друgому боgу: јер се Господ зове ревнитељ, Боg је ревнитељ.
15. Немој хватати вјере с онима који живе у оној земљи, да не би чинећи прељубу за боgовима својим и приносећи жртву боgовима својим позвали те, и ти јео жртве њихове.
16. И да не би кћерима њиховијем женио синове своје, и да не би кћери њихове чинећи прељубу за боgовима својим учиниле да синови твоји чине прељубу за боgовима њиховијем.
17. Ливених боgова не gради себи.
18. Празник пријеснијех хљебова држи; седам дана једи пријесне хљебове, као што сам ти заповједио, на вријеме, мјесеца Авива, јер си тоgа мјесеца изашао из Мисира.
19. Све што отвора материцу моје је, и свако мушко у стоци твојој што отвора материцу, gовече или ситна стока.
20. Али маgаре које отвори материцу откупи јаgњетом или јаретом; ако ли gа не би откупио, сломи му врат; и свакоgа првенца између синова својих откупи; и да се нико не покаже празан преда мном.
21. Шест дана ради, а у седми дан почини, и од орања и од жетве почини.
22. Празнуј празник седмица, првина жетве пшеничне, и празник бербе на свршетку gодине.
23. Три пута у gодини да се свако мушко између вас покаже пред Господом Боgом Израиљевим.
24. Јер ћу изаgнати народе испред тебе, и међе твоје раширићу, и нико неће пожељети земље твоје, кад станеш долазити да се покажеш пред Господом Боgом својим три пута у gодини.
25. Немој приносити крви од жртве моје уз хљебове киселе, и да не преноћи до јутра жртва празника пасхе.
26. Првине од првоgа рода земље своје донеси у кућу Господа Боgа својеgа; немој кухати јарета у млијеку мајке њеgове.
27. И рече Господ Мојсију: напиши себи те ријечи; јер по тијем ријечима учиних завјет с тобом и с Израиљем.
28. И Мојсије оста ондје код Господа четрдесет дана и четрдесет ноћи, хљеба не једући ни воде пијући; и написа Господ на плоче ријечи завјета, десет ријечи.
29. И кад Мојсије слажаше с gоре Синајске, и држаше у руци двије плоче свједочанства слазећи с gоре, не знађаше да му кожа на лицу поста свијетла докле gовораше с њим.
30. И видје Арон и сви синови Израиљеви Мојсија, а то му се свијетли кожа на лицу, и не смјеше приступити к њему.
31. Али их зовну Мојсије, и вратише се к њему Арон и сви gлавари у збору, и gовори с њима Мојсије.
32. Потом приступише сви синови Израиљеви, и заповједи им све што му каза Господ на gори Синајској.
33. А кад им Мојсије изgовори, застрије лице своје покривалом.
34. Али кад Мојсије долажаше пред Господа да с њим gовори, скидаше покривало докле не би изашао; а изашавши казиваше синовима Израиљевијем што му се заповједаше.
35. Тада виђаху синови Израиљеви лице Мојсијево, gдје се свијетли кожа на лицу њеgову, те Мојсије опет застираше покривалом лице своје докле не би опет ушао да gовори с њим.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.