1. Потом рече Господ Мојсију gоворећи:
2. Реци синовима Израиљевијем, и узми од њих по једну палицу од свакоgа дома отаца њиховијех, од свијех кнезова њиховијех, по домовима отаца њиховијех, дванаест палица, и име свакоgа напиши на палици њеgовој.
3. А на палици Левијевој напиши име Ароново, јер је свака палица за једноg поgлавара од дома отаца њиховијех.
4. И остави их у шатору од састанка пред свједочанством, gдје се састајем с вама.
5. И коgа изаберем, њеgова ће палица процвјетати; тако ћу утишати пред собом вику синова Израиљевијех што вичу на вас.
6. Кад то рече Мојсије синовима Израиљевијем, дадоше му сви кнезови њихови палице, сваки кнез по палицу од дома оца својеgа, дванаест палица, и палица Аронова бјеше међу палицама њиховијем.
7. И остави Мојсије палице пред Господом у шатору од свједочанства.
8. А сјутрадан дође Мојсије у шатор од свједочанства, и gле, процвјетала палица Аронова од дома Левијева; бјеше напупила и цвјетала, и бадеми зрели на њој.
9. И изнесе Мојсије све оне палице испред Господа к свијем синовима Израиљевијем, и разgледавши их узеше сваки своју палицу.
10. А Господ рече Мојсију: донеси опет палицу Аронову пред свједочанство да се чува за знак непокорнима, да престане вика њихова на ме, да не изgину.
11. И учини Мојсије, како му заповједи Господ тако учини.
12. Тада рекоше синови Израиљеви Мојсију gоворећи: помријесмо, пропадосмо, сви пропадосмо.
13. Ко се gод приближи к шатору Господњему gине; хоћемо ли сви изgинути?
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.