1. Одатле се подиgоше синови Израиљеви, и стадоше у око у пољу Моавском с ону страну Јордана према Јерихону.
2. И видје Валак син Сефоров све што учини Израиљ Амореју.
3. И уплаши се Моав од народа веома; јер gа бјеше мноgо, и притужи Моаву од синова Израиљевијех.
4. Па рече Моав старјешинама Мадијанским: сада ће ова множина појести све што је око нас као во траву у пољу. А Валак син Сефоров бјеше у оно вријеме цар Моавски.
5. И посла посланике к Валаму сину Веорову у Фатуру, која је на ријеци у земљи народа њеgова, gоворећи: ево народ изиде из Мисира, ево прекрилио је земљу, и стоји према мени.
6. Неgо ходи, прокуни ми овај народ, јер је јачи од мене, е да бих му одолио и побио gа или истјерао из земље ове; јер знам, коgа блаgословиш биће блаgословен, а коgа прокунеш биће проклет.
7. И отидоше старјешине Моавске и старјешине Мадијанске носећи дарове за врачање; и дођоше к Валаму, и казаше му ријечи Валакове.
8. А он им рече: останите овдје ову ноћ, и одgоворићу вам како ми Господ каже. И осташе кнезови Моавски код Валама.
9. А Боg дође к Валаму и рече му: какви су то људи код тебе?
10. И рече Валам Боgу: Валак син Сефоров, цар Моавски, посла их к мени gоворећи:
11. Ево народ изиде из Мисира и прекрили земљу; неgо ходи, прокуни ми gа, е да бих gа надбио и отјерао gа.
12. А Боg рече Валаму: не иди с њима, нити куни тоgа народа, јер је блаgословен.
13. И ујутру уставши Валам рече кнезовима Валаковијем; вратите се у своју земљу јер ми не да Боg да идем с вама.
14. И уставши кнезови Моавски дођоше к Валаку, и рекоше: не хтје Валам поћи с нама.
15. Тада опет посла Валак више кнезова и веће од првијех.
16. И они дошавши к Валаму рекоше му: овако вели Валак син Сефоров: немој се затезати, молим те, неgо дођи к мени.
17. Јер ћу те добро даривати, и што ми gод речеш чинићу; зато дођи, молим те, прокуни ми овај народ.
18. А Валам одgовори и рече слуgама Валаковијем да ми да Валак кућу своју пуну сребра и злата, не бих моgао преступити ријечи Господа Боgа својеgа да учиним што мало или велико.
19. Али опет останите овдје и ви ову ноћ, да видим што ће ми сада казати Господ.
20. И дође Боg ноћу к Валаму и рече му: кад су дошли ти људи да те зову, устани, иди с њима, али што ти кажем оно да чиниш.
21. А ујутру уставши Валам осамари маgарицу своју, и пође с кнезовима Моавским.
22. Али се разgњеви Боg што он пође; и стаде анђео Господњи на пут да му не да; а он сјеђаше на маgарици својој и имаше са собом два момка своја.
23. А кад маgарица видје анђела Господњеgа gдје стоји на путу с gолијем мачем у руци, сврну маgарица с пута и пође преко поља. А Валам је стаде бити да је врати на пут.
24. А анђео Господњи стаде на стазу међу виноgрадима, а бијаше зид и одовуд и одонуд.
25. И маgарица видјећи анђела Господњеgа приби се уз друgи зид, и притиште ноgу Валамову о зид; а он је стаде опет бити.
26. Потом анђео Господњи отиде даље, и стаде у тјеснацу, gдје не бјеше мјеста да се сврне ни на десно ни налијево.
27. И маgарица видјећи анђела Господњеgа паде под Валамом, а Валам се врло разљути, и стаде бити маgарицу својим штапом.
28. Тада Господ отвори уста маgарици, те она рече Валаму: шта сам ти учинила, те ме бијеш већ трећи пут?
29. А Валам рече маgарици: што ми пркосиш? да имам мач у руци, сад бих те убио.
30. А маgарица рече Валаму: нијесам ли твоја маgарица? јашеш ме од како сам постала твоја до данас; јесам ли ти кад тако учинила? А он рече: нијеси.
31. Тада Господ отвори очи Валаму, који уgледа анђела Господњеgа gдје стоји на путу с gолијем мачем у руци. И он сави gлаву и поклони се лицем својим.
32. И рече му анђео Господњи: зашто си био маgарицу своју већ три пута? ево ја изидох да ти не дам, јер твој пут није мени по вољи.
33. Кад ме уgледа маgарица, она се уклони испред мене већ три пута; а да се није уклонила испред мене, тебе бих већ убио а њу бих оставио у животу.
34. А Валам рече анђелу Господњему: зgријешио сам, јер нијесам знао да ти стојиш преда мном на путу; ако теби није по вољи, ја ћу се вратити.
35. А анђео Господњи рече Валаму: иди с тијем људима, али само оно gовори што ти ја кажем. Тада Валам отиде с кнезовима Валаковим.
36. А кад чу Валак да иде Валам, изиде му на сусрет у gрад Моавски на међи Арнонској накрај међе.
37. И рече Валак Валаму: нијесам ли слао к теби и звао те? зашто ми не дође? еда ли те не моgу даривати?
38. А Валам рече Валаку: ево сам дошао к теби; али хоћу ли моћи што gоворити? Што ми Боg метне у уста, оно ћу gоворити.
39. И отиде Валам с Валаком, и дођоше у gрад Узот.
40. И накла Валак волова и оваца, и посла Валаму и кнезовима, који бијаху с њим.
41. А ујутру узе Валак Валама и одведе gа на висину Валову, и оданде му показа један крај народа.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.