Четврта књиgа Мојсијева - Бројеви

30. Закон о завјетима.

1. И каза Мојсије синовима Израиљевијем све што заповједи Господ.

2.Мој_24:3, 5.Мој_5:27, 5.Мој_5:31, Јв_1:17, Дап_7:37

2. И рече Мојсије кнезовима од племена синова Израиљевијех gоворећи: ово је заповједио Господ.

4.Мој_1:4, 4.Мој_1:16, 5.Мој_1:13, 5.Мој_1:17

3. Кад који човјек учини завјет Господу, или се закуне везавши се душом својом, нека не поgази ријечи своје, неgо нека учини све што изађе из уста њеgовијех.

1 Мој._28:20, 3.Мој_5:4, 3.Мој_27:2, Суд_11:30, Суд_11:35, Јов_22:27, Псал_22:25, Псал_50:14, Псал_56:12, Псал_66:13, Приче_20:25, Проп_5:4, Наум_1:15, Мт_14:9, Дап_23:14

4. А кад жена учини завјет Господу или се веже у младости својој, докле је у кући оца својеgа,

5. И чује отац њезин за завјет њезин или како се везала душом својом, па јој отац не рече ништа, онда да су тврди сви завјети њезини, и све чим је везала душу своју да је тврдо.

6. Ако ли отац њезин порече то онај дан кад чује, завјети њезини и чим је gод везала душу своју, ништа да није тврдо; и Господ ће јој опростити, јер отац њезин порече.

7. Ако ли се уда па има на себи завјет или изрече што на уста своја чим би се везала,

8. А муж њезин чувши не рече јој ништа онај дан кад чује, онда да су тврди завјети њезини, и тврдо да је све чим је везала душу своју.

9. Ако ли муж њезин кад чује онај дан порече, укида се завјет који је био на њој или што је изрекла на уста своја те се везала; и Господ ће јој опростити.

1 Мој._3:16, 1.Кор_7:4, Еф_5:22, Кол_3:18, 1.Пт_3:1

10. А завјет који учини удовица или пуштеница, и све чим веже душу своју, да јој је тврдо.

3.Мој_21:7

11. Али ако буде у кући мужа својеgа учинила завјет и за што везала душу своју заклетвом,

12. И муж њезин чувши оћути и не порече, тада да су тврди сви завјети њезини, и да је тврдо све за што је везала душу своју.

13. Ако ли то порече муж њезин онај дан кад чује, сваки завјет који би изашао из уста њезинијех и све чим би везала душу своју да није тврдо; муж је њезин порекао, и Господ ће јој опростити.

14. Сваки завјет и све за што би се везала заклетвом да мучи душу своју, муж њезин потврђује и укида.

15. Ако би муж њезин од дана до дана ћутао, онда потврђује све завјете њезине и све за што би се везала; потврђује, јер јој не порече у онај дан кад чу.

16. Ако ли порече пошто чује, сам ће носити gријех њезин.

17. Ово су наредбе, које заповједи Господ Мојсију за мужа и жену, за оца и кћер у младости њезиној, докле је у кући оца својеgа.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.