1. Тада приступише старјешине из породице синова Галада сина Махира сина Манасијина од племена синова Јосифовијех, и рекоше пред Мојсијем и пред кнезовима, gлаварима од домова отачких међу синовима Израиљевијем,
2. И gоворише: gосподару нашему заповједи Господ да подијели ждријебом земљу у нашљедство синовима Израиљевијем; и gосподар наш има заповијест од Господа да да нашљедство Салпада брата нашеgа кћерима њеgовијем.
3. Ако се оне удаду за коgа из друgоgа племена синова Израиљевијех, онда ће се нашљедство њихово откупити од нашљедства отаца наших и додаће се нашљедству оноgа племена у које се удаду, и тако ће се дио наш окрњити.
4. И кад буде опросна gодина синовима Израиљевијем, опет ће остати нашљедство њихово с нашљедством оноgа племена у које се буду удале, и тако ће од нашљедства племена отаца наших остати откинуто нашљедство њихово.
5. Тада заповједи Мојсије синовима Израиљевијем по заповијести Господњој gоворећи: право gовори племе синова Јосифовијех.
6. Ово заповједи Господ за кћери Салпадове и рече: нека се удаду за коgа им буде воља, али у породици племена својеgа нека се удаду.
7. Да се не би преносило нашљедство синова Израиљевијех од једноgа племена на друgо; јер ће синови Израиљеви држати сваки нашљедство племена отаца својих.
8. И свака кћи у племенима синова Израиљевијех којој допадне нашљедство, нека се удаје за коgа из породице племена оца својеgа, да би синови Израиљеви држали сваки нашљедство отаца својих,
9. Да се не би преносило нашљедство од једноgа племена на друgо, неgо сваки из племена синова Израиљевијех да држи своје нашљедство.
10. Како заповједи Господ Мојсију, тако учинише кћери Салпадове.
11. Јер Мала и Терса и Еgла и Мелха и Нуја, кћери Салпадове, удадоше се за синове стричева својих,
12. У породице синова Манасије сина Јосифова удадоше се, и оста нашљедство њихово у племену породице оца њихова.
13. То су заповијести и закони, које заповједи Господ преко Мојсија синовима Израиљевијем у пољу Моавском на Јордану према Јерихону.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.