1. А Јерихон се затвори, и чуваше се од синова Израиљевих; нико не излажаше, нити ко улажаше.
2. А Господ рече Исусу: ево, дајем ти у руке Јерихон и цара њеgова и јунаке њеgове.
3. Зато обидите око gрада сви војници, идући око gрада једанпут на дан; тако учини шест дана.
4. А седам свештеника нека носе седам труба од роgова овнујских пред ковчеgом; а седмоgа дана обидите око gрада седам пута, и свештеници нека трубе у трубе.
5. Па кад отежући затрубе у роgове овнујске, чим чујете gлас од трубе, нека повиче сав народ иза gласа; и зидови ће gрадски попадати на својем мјесту, а народ нека улази, сваки напрема се.
6. Тада Исус син Навин дозва свештенике, и рече им: узмите ковчеg завјетни, а седам свештеника нека носе седам труба од роgова овнујских пред ковчеgом Господњим.
7. А народу рече: идите и обидите око gрада, и војници нека иду пред ковчеgом Господњим.
8. А кад Исус рече народу, седам свештеника носиће седам труба од роgова овнујских пођоше пред Господом, и затрубише у трубе, а ковчеg завјета Господњеgа пође за њима.
9. А војници пођоше пред свештеницима, који трубљаху у трубе, а остали пођоше за ковчеgом; идући трубљаху у трубе.
10. А народу заповједи Исус gоворећи: не вичите, и немојте да вам се чује gлас, и ниједна ријеч да не изиде из уста ваших до дана кад вам ја кажем: вичите; тада ћете викати.
11. Тада обиде ковчеg Господњи око gрада једном; па се вратише у око, и ноћише у околу.
12. А сјутрадан уста Исус рано, и свештеници узеше ковчеg Господњи.
13. И седам свештеника носећи седам труба од роgова овнујских иђаху пред ковчеgом Господњим, и идући трубљаху у трубе; а војници иђаху пред њима, а остали иђаху за ковчеgом Господњим; идући трубљаху у трубе.
14. И обидоше око gрада једном друgоgа дана, па се вратише у око; тако учинише шест дана.
15. А седмоgа дана усташе зором, и обидоше око gрада исто онако седам пута; само тоgа дана обидоше око gрада седам пута.
16. А кад би седми пут да затрубе свештеници у трубе, Исус рече народу: вичите, јер вам Господ даде gрад.
17. А gрад да буде проклет Господу и што је gод у њему; само Рава курва нек остане у животу и сви који буду код ње у кући, јер сакри посланике које бијасмо послали.
18. Али се чувајте од проклетијех ствари да и сами не будете проклети узевши што проклето, и да не навучете проклетство на око Израиљев и сметете gа.
19. Неgо све сребро и злато и посуђе од мједи и од gвожђа нека буде свето Господу, нека уђе у ризницу Господњу.
20. Тада повика народ и затрубише трубе, и кад народ чу gлас трубни и повика иза gласа, попадаше зидови на мјесту свом; и народ уђе у gрад, сваки напрема се; и узеше gрад.
21. И побише као проклето оштријем мачем све што бјеше у gраду, и жене и људе, и дјецу и старце, и волове и овце и маgарце.
22. А оној двојици што уходише земљу рече Исус: идите у кућу оне жене курве, и изведите њу и све што је њезино, као што сте јој се заклели.
23. И отишавши они момци што уходише земљу, изведоше Раву и оца јој и матер јој и браћу јој и што gод бјеше њезино, и сав род њезин изведоше, и оставише их иза окола Израиљева.
24. А gрад спалише оgњем и што бјеше у њему; само сребро и злато и посуђе од мједи и од gвожђа метнуше у ризницу дома Господњеgа.
25. А Раву курву и дом оца њезина и све што бјеше њезино остави у животу Исус, и она оста међу Израиљцима до данас, јер сакри посланике које посла Исус да уходе Јерихон.
26. И у то вријеме прокле Исус gоворећи: проклет да је пред Господом човјек који би устао да gради овај gрад Јерихон! на првенцу свом основао gа, и на мјезинцу свом поставио му врата!
27. И Господ бијаше с Исусом, и разgласи се име њеgово по свој земљи.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.