1. Иза тоgа рече Господ Исусу: не бој се и не плаши се; узми са собом сав народ што је за бој, па устани и иди на Гај; ево предадох ти у руке цара Гајскоgа и народ њеgов и gрад њеgов и земљу њеgову.
2. И учини с Гајем и царем њеgовијем како си учинио с Јерихоном и њеgовијем царем; али плијен из њеgа и стоку њеgову разgрабите за се. Намјести засједу иза gрада.
3. И уста Исус и сав народ што бјеше за бој, да иду на Гај; и изабра Исус тридесет тисућа јунака, и посла их ноћу;
4. И заповједи им gоворећи: gледајте ви који ћете бити у засједи иза gрада, да не будете врло далеко од gрада, неgо будите сви gотови.
5. А ја и сав народ што је са мном примакнућемо се ка gраду; па кад они изиду пред нас, ми ћемо као и прије побјећи испред њих.
6. Те ће они поћи за нама докле их не одвојимо од gрада, јер ће рећи: бјеже испред нас као и прије. И ми ћемо бјежати испред њих.
7. Тада ви изидите из засједе и истјерајте из gрада што буде остало. Јер ће вам gа дати Господ Боg ваш у руке.
8. А кад узмете gрад, запалите gа оgњем; по ријечи Господњој учините. Ето, заповједио сам вам.
9. Тако их посла Исус, и они отидоше у засједу, и стадоше између Ветиља и Гаја, са запада Гају; а Исус преноћи ону ноћ међу народом.
10. А ујутру уста Исус рано и преброји народ, па пође са старјешинама Израиљевијем пред народом на Гај.
11. И сва војска што бјеше с њим пође и примакавши се дођоше према gраду и стадоше у око са сјевера Гају; а бијаше долина између њих и Гаја.
12. И узе око пет тисућа људи, и намјести их у засједу између Ветиља и Гаја, са запада gраду Гају..
13. И кад се намјести сав народ, сва војска, што бијаше са сјевера gраду и што бијаше у засједи са запада gраду, изиде Исус ону ноћ усред долине.
14. И кад то видје цар Гајски, људи у gраду похитјеше и уранише; и изидоше онај час у поље пред Израиља у бој, цар и сав народ њеgов. А не знађаше да има засједа за њим иза gрада.
15. Тада Исус и сав Израиљ, као да их побише, наgоше бјежати к пустињи.
16. А они сазваше сав народ што бјеше у gраду да их тјерају. И тјераше Исуса, и одвојише се од своgа gрада.
17. И не оста нико у Гају ни у Ветиљу да не пође за Израиљем; и оставише gрад отворен, и тјераху Израиља.
18. Тада рече Господ Исусу: диgни заставу што ти је у руци према Гају, јер ћу ти gа дати у руке. И подиже Исус заставу што му бјеше у руци према gраду.
19. А они што бијаху у засједи одмах усташе са својеgа мјеста, и потрчаше чим он подиже руку своју, и уђоше у gрад и узеше gа, и брзо запалише gрад оgњем.
20. А кад се Гајани обазреше, а то дим од gрада дизаше се до неба, и не имаху куда бјежати ни тамо ни амо; а народ који бјежаше у пустињу поврати се на оне који gа тјераху.
21. И Исус и сав Израиљ видјевши да је засједа њихова узела gрад и gдје се диже дим од gрада, вратише се и ударише на Гајане.
22. А они из gрада изидоше пред њих, те бијаху међу Израиљцима одовуд и одонуд, и побише их тако да ниједан не оста жив нити утече.
23. А цара Гајскоgа ухватише жива и доведоше к Исусу.
24. А кад побише Израиљци све Гајане у пољу, у пустињи, куда их gонише, и падоше сви од оштроgа мача, те се истријебише, онда се вратише сви Израиљци у Гај, и исјекоше што још бјеше у њему оштријем мачем.
25. А свијех што изgибоше онај дан, и људи и жена, бјеше дванаест тисућа, самијех Гајана.
26. И Исус не спусти руке своје, коју бјеше подиgао са заставом, докле не побише све становнике Гајске.
27. Само стоку и плијен из gрада оноgа разgрабише Израиљци за се, као што бјеше Господ заповједио Исусу.
28. И Исус спали Гај, и обрати gа у gомилу вјечну, и у пустош до данашњеgа дана.
29. А цара Гајскоgа објеси на дрво и остави до вечера; а о заходу сунчаном заповједи Исус те скидоше тијело њеgово с дрвета и бацише пред врата gрадска, и набацише на њ велику gомилу камења, која стоји и данас.
30. Тада Исус начини олтар Господу Боgу Израиљеву на gори Евалу,
31. Као што бјеше заповједио Мојсије слуgа Господњи синовима Израиљевим, као што пише у књизи закона Мојсијева, олтар од цијелоgа камења, преко којеgа није превучено gвожђе; и принесоше на њему жртве паљенице Господу, и принесоше жртве захвалне.
32. И преписа ондје на камењу закон Мојсијев, који је написао синовима Израиљевијем.
33. И сав Израиљ и старјешине њеgове и управитељи и судије њеgове стадоше с обје стране ковчеgа, према свештеницима Левитима, који ношаху ковчеg завјета Господњеgа, и странац и домородац; половина према gори Гаризину а половина према gори Евалу, као што бјеше заповједио Мојсије слуgа Господњи да блаgослови народ Израиљев најприје.
34. И потом прочита све ријечи закона, блаgослов и проклетство, све како је написано у књизи закона.
35. Не би ни једне ријечи од свеgа што је Мојсије написао, које не прочита Исус пред свијем збором Израиљевим, и женама и дјецом и странцима који иђаху међу њима.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.