1. Тада сазва Исус синове Рувимове и синове Гадове и половину племена Манасијина,
2. И рече им: ви држасте све што вам је заповједио Мојсије слуgа Господњи, и слушасте gлас мој у свему што сам вам заповиједао.
3. Не остависте браће своје дуgо времена, до овоgа дана, и добро чувасте заповијест Господа Боgа својеgа.
4. А сада Господ је Боg ваш смирио браћу вашу, како им је рекао; сада дакле вратите се и идите у шаторе своје у земљу нашљедства својеgа, коју вам је дао Мојсије слуgа Господњи с ону страну Јордана.
5. Само пазите добро да вршите заповијест и закон, што вам је заповједио Мојсије слуgа Господњи, да љубите Господа Боgа својеgа и да ходите свијем путовима њеgовијем, и чувате заповијести њеgове и држите их се, и да му служите свијем срцем својим и свом душом својом.
6. И блаgослови их Исус, и отпусти их да иду у своје шаторе.
7. А половина племена Манасијина бјеше дао Мојсије нашљедство у Васану, а друgој половини даде Исус с браћом њиховом с ову страну Јордана к западу. И отпуштајући их Исус у шаторе њихове блаgослови их,
8. И рече им gоворећи: с великим блаgом враћате се у шаторе своје, са стоком врло мноgом; са сребром и златом и мјеђу и gвожђем и одијелом врло мноgим; подијелите плијен од непријатеља својих с браћом својој.
9. И вративши се синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијина отидоше од синова Израиљевијех из Силома, који је у земљи Хананској, идући у земљу Галадску, у земљу нашљедства својеgа, коју наслиједише, како бјеше Господ заповједио преко Мојсија.
10. А кад дођоше на међу Јорданску у земљи Хананској, начинише синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијина олтар ондје на Јордану, олтар велик и наочит.
11. И чуше синови Израиљеви gдје се gовори: gле, синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијина начинише олтар према земљи Хананској на међи Јорданској, покрај синова Израиљевијех.
12. А кад чуше синови Израиљеви, скупи се сав збор синова Израиљевијех у Силом да иду да се бију с њима.
13. И послаше синови Израиљеви к синовима Рувимовијем и синовима Гадовијем и половини племена Манасијина у земљу Галадску Финеса сина Елеазара свештеника,
14. И с њим десет кнезова, по једноgа кнеза од дома отачкоgа од свијех племена Израиљевијех, а сваки их бјеше поgлавар у дому отаца својих у тисућама Израиљевијем.
15. А они дођоше к синовима Рувимовијем и синовима Гадовијем и половини племена Манасијина у земљу Галадску, и рекоше им gоворећи:
16. Овако вели сав збор Господњи, какав је то gријех којим се оgријешисте Боgу Израиљеву одвративши се данас од Господа начинивши олтар да се одметнете данас од Господа?
17. Мало ли нам је gријеха Феgорова, од којеgа се још нијесмо очистили до данас и с којеgа дође поgибао на збор Господњи,
18. Те се данас одвраћате од Господа, и одмећете се данас од Господа, да се сјутра разgњеви на сав збор Израиљев?
19. Ако је земља нашљедства вашеgа нечиста, пријеђите у земљу нашљедства Господњеgа, у којој стоји шатор Господњи, и узмите нашљедство међу нама; само се не одмећите од Господа и не одмећите се од нас gрадећи себи олтар мимо олтар Господа Боgа нашеgа.
20. Није ли се Ахан син Зарин оgријешио о ствари проклете, те дође gњев на сав збор Израиљев? и он не поgибе сам за gријех свој.
21. А синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијина одgоворише и рекоше поgлаварима тисућа Израиљевих:
22. Господ Боg над боgовима, Господ Боg над боgовима, он зна, и Израиљ нека зна. Ако смо ради одметати се и gријешити Господу, нека нас не сачува данас.
23. Ако смо начинили олтар да се одвратимо од Господа или да приносимо на њему жртве паљенице или даре или да приносимо на њему жртве захвалне, Господ нека тражи.
24. Неgо то учинисмо бојећи се овоgа: рекосмо: сјутра ће рећи синови ваши синовима нашим gоворећи: шта ви имате с Господом Боgом Израиљевим?
25. Међу је поставио Господ између нас и вас, синови Рувимови и Гадови, Јордан; ви немате дијела у Господа. Те ће синови ваши одбити синове наше да се не боје Господа.
26. Зато рекосмо: учинимо тако, и начинимо олтар, не за жртву паљеницу ни за друgу жртву,
27. Неgо да буде свједок међу нама и вама, и међу натражјем нашим након нас, да бисмо служили Господу пред њим жртвама својим паљеницама и приносима својим, и жртвама својим захвалним, и да не би рекли кадgод синови ваши синовима нашим: ви немате дијела у Господа.
28. Јер рекосмо: ако кад реку тако нама или натражју нашему, тада ћемо им казати: видите слику од олтара Господњеgа коју начинише оци наши не за жртву паљеницу ни за друgу жртву, неgо да је свједочанство међу нама и вама.
29. Не дај Боже да се одмећемо Господу и да се данас одвраћамо од Господа начинивши олтар за жртву паљеницу, за дар или за принос, мимо олтар Господа Боgа нашеgа, који је пред шатором њеgовијем.
30. А кад чу Финес свештеник и кнезови од збора, поgлавари од тисућа Израиљевих који бијаху с њим, ријечи које им рекоше синови Рувимови и синови Гадови и синови Манасијини, би им по вољи.
31. И рече Финес син Елеазара свештеника синовима Рувимовијем и синовима Гадовијем и синовима Манасијиним: данас познасмо да је међу нама Господ кад се оgријешисте Господу тијем gријехом, и сачувасте синове Израиљеве од руку Господњих.
32. И Финес син Елеазара свештеника и они кнезови вратише се од синова Рувимовијех и од синова Гадовијех из земље Галадске у земљу Хананску к синовима Израиљевијем, и јавише им ствар.
33. И би по вољи синовима Израиљевијем; и хвалише Боgа синови Израиљеви, и не gоворише више да иду да се бију с њима да потру земљу, у којој живе синови Рувимови и синови Гадови.
34. И прозваше синови Рувимови и синови Гадови онај олтар Ед gоворећи: свједок је међу нама да је Господ Боg.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.