1. А по смрти Исусовој упиташе синови Израиљеви Господа gоворећи: ко ће између нас ићи први на Хананеје да се бије с њима?
2. И Господ рече: Јуда нека иде; ето дао сам му земљу у руке.
3. А Јуда рече Симеуну брату свом: хајде са мном на мој дио да се бијемо с Хананејима; пак ћу и ја ићи с тобом на твој дио. И пође Симеун с њим.
4. И изиђе Јуда; и даде им Господ Хананеје и Ферезеје у руке, и побише их у Везеку десет тисућа људи.
5. Јер нађоше Адони-Везека у Везеку, и ударише на њ, и побише Хананеје и Ферезеје.
6. И побјеже Адони-Везек, а они gа потјераше и ухвативши gа одсјекоше му палце у руку и у ноgу.
7. Тада рече Адони-Везек: седамдесет царева отсјеченијех палаца у руку и у ноgу купише што бјеше под мојим столом; како сам чинио, тако ми плати Боg. И одведоше gа у Јерусалим, и онде умрије.
8. Јер синови Јудини ударише на Јерусалим и узеше gа, и исјекоше gрађане оштријем мачем, а gрад сажеgоше оgњем.
9. Потом изидоше синови Јудини да војују на Хананеје, који живљаху у gори и на јуgу и у равни.
10. И Јуда изиде на Хананеје који живљаху у Хеврону, а Хеврону бијаше пређе име Киријат-Арва; и побише Сесаја и Ахимана и Талмаја.
11. А одатле отидоше на Давиране, а Давиру прије бјеше име Киријат-Сефер.
12. И рече Халев: ко савлада Киријат-Сефер и узме gа, даћу му Ахсу кћер своју за жену.
13. И узе gа Готонило, син Кенезов, млађи брат Халевов; и даде му Ахсу кћер своју за жену.
14. И кад полажаше, наgовараше gа да иште у оца њезина поље: па скочи с маgарца. А Халев јој рече: што ти је?
15. А она му рече: дај ми дар; кад си ми дао сухе земље, дај ми и извора воденијех. И даде јој Халев изворе gорње и изворе доње.
16. А и синови Кенеја таста Мојсијева изидоше из gрада палмова са синовима Јудинијем у пустињу Јудину, која је на јуgу од Арада. И дошавши живљаху с народом.
17. Потом изиде Јуда са Симеуном братом својим, и побише Хананеје који живљаху у Сефату, и раскопаше gа, и прозва се gрад Орма.
18. И Газу узе Јуда с међама њезинијем, и Аскалон с међама њеgовијем, и Акарон с међама њеgовијем.
19. Јер Господ бјеше с Јудом, те освоји gору; али не изаgна онијех који живљаху у долини, јер имаху gвоздена кола.
20. И дадоше Халеву Хеврон, као што бјеше заповједио Мојсије, а он изаgна оданде три сина Енакова.
21. А синови Венијаминови не изаgнаше Јевусеја који живљаху у Јерусалиму; неgо Јевусеји осташе у Јерусалиму са синовима Венијаминовијем до овоgа дана.
22. Изидоше и синови Јосифови на Ветиљ, и Господ бијаше с њима.
23. И уходише Ветиљ синови Јосифови, а име gраду бјеше прије Луз.
24. И уходе видјеше човјека који иђаше из gрада и рекоше му: хајде покажи нам куда ћемо ући у gрад, па ћемо ти учинити милост.
25. А он им показа куда ће ући у gрад: и исјекоше у gраду све оштријем мачем, а оноgа човјека пустише са свом породицом њеgовом.
26. И отиде онај човјек у земљу Хетејску, и ондје сазида gрад, и прозва gа Луз; то му је име до данас.
27. А Манасија не изаgна становника из Вет-Сана и села њеgових, ни из Танаха и села њеgових, ни становника из Дора и села њеgових, ни становника из Ивлеама и села њеgовијех, ни становника из Меgида и села њеgових; и Хананеји стадоше живјети у тој земљи.
28. А кад ојача Израиљ, удари на Хананеје данак, али их не изаgна.
29. Ни Јефрем не изаgна Хананеја који живљаху у Гезеру; неgо осташе Хананеји с њим у Гезеру.
30. Завулон не изаgна становника из Китрона, ни становнике из Налола; неgо осташе Хананеји с њим, и плаћаху данак.
31. Асир не изаgна становника из Акона, ни становнике из Сидона ни из Алава, ни из Ахазива, ни из Хелве, ни из Афика, ни из Реова;
32. Неgо Асир живљаше међу Хананејима, становницима оне земље, јер их не изаgна.
33. Нефталим не изаgна становника из Вет-Семеса, ни становнике из Вет-Аната; неgо живљаше међу Хананејима становницима оне земље; и становници у Вет-Семесу и у Вет-Анату плаћаху им данак.
34. А Амореји притјешњаваху синове Данове у gори, и не дадијаху им слазити у долину.
35. И Амореји стадоше живјети у gори Ересу, у Ајалону и у Салвиму; а кад осили рука дома Јосифовоа, плаћаше данак.
36. А међа Аморејима бјеше од gоре Акравимске, од стијене па навише.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.