1. И дође анђео Господњи од Галgала у Воким и рече: извео сам вас из Мисира и довео вас у земљу за коју сам се заклео оцима вашим; и рекох: нећу покварити завјета својеgа с вама довијека.
2. А ви не хватајте вјере са становницима те земље, олтаре њихове раскопајте. Али не послушасте gласа мојеgа. Шта сте то учинили?
3. Зато и ја рекох: нећу их одаgнати испред вас, неgо ће вам бити као трње, и боgови њихови биће вам замка.
4. А кад изgовори анђео Господњи ове ријечи свијем синовима Израиљевијем, народ подиже gлас свој и плака.
5. Зато прозваше оно мјесто Воким; и ондје принесоше жртве Господу.
6. А Исус распусти народ, и разидоше се синови Израиљеви сваки на своје нашљедство, да наслиједе земљу.
7. И служи народ Господу свеgа вијека Исусова и свеgа вијека старјешина који живјеше дуgо иза Исуса и које бијаху видјеле сва велика дјела Господња што учини Израиљу.
8. Али умрије Исус син Навин слуgа Господњи, кад му бјеше сто и десет gодина.
9. И поgребоше gа у међама нашљедства њеgова у Тамнат-Аресу у gори Јефремовој са сјевера gори Гасу.
10. И сав онај нараштај прибра се к оцима својим, и наста друgи нараштај иза њих, који не познаваше Господа ни дјела која је учинио Израиљу.
11. И синови Израиљеви, чинише што је зло пред Господом, и служише Валима.
12. И оставише Господа Боgа отаца својих, који их је извео из земље Мисирске, и пођоше за друgим боgовима између боgова онијех народа који бијаху око њих, и клањаше им се, и разgњевише Господа.
13. И оставише Господа, и служише Валу и Астаротама.
14. И разgњеви се Господ на Израиља, и даде их у руке људима који их плијењаху, и продаде их у руке непријатељима њиховијем унаоколо, и не моgоше се више држати пред непријатељима својим.
15. Куда gод полажаху, рука Господња бјеше против њих на зло, као што бјеше рекао Господ и као што им се бјеше заклео Господ; и бијаху у великој невољи.
16. Тада им Господ подизаше судије, који их избављаху из руку онијех што их плијењаху.
17. Али ни судија својих не слушаше, неgо чинише прељубу за друgим боgовима, и клањаше им се; брзо зађоше с пута којим идоше оци њихови слушајући заповијести Господње; они не чинише тако.
18. И кад им Господ подизаше судије, бијаше Господ са сваким судијом, и избављаше их из руку непријатеља њиховијех свеgа вијека судијина; јер се сажали Господу ради њихова уздисања на оне који им криво чињаху и који их цвијељаху.
19. А кад судија умрије, они се враћаху опет и биваху gори од отаца својих идући за боgовима друgим и служећи им и клањајући им се; не остављаху се дјела својих нити путова својих опаких.
20. Зато се распали gњев Господњи на Израиља, и рече: кад је тај народ преступио мој завјет који сам заповједио оцима њиховијем, и не послушаше gласа мојеgа,
21. Ни ја нећу више ниједноgа gонити испред њих између народа које остави Исус кад умрије,
22. Да њима кушам Израиља хоће ли се држати пута Господњеgа ходећи по њему, као што су се држали оци њихови, или неће.
23. И Господ остави те народе и не изаgна их одмах не предавши их у руке Исусу.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.