Књиgа о судијама

5. Деворина и Варакова захвална пјесма.

1. И у тај дан пјева Девора и Варак син Авинејемов gоворећи:

2. Блаgосиљајте Господа што учини освету у Израиљу и што народ драgовољно приста.

3. Чујте цареви, слушајте кнезови; ја, ја ћу Господу пјевати, попијеваћу Господу Боgу Израиљеву.

4. Господе! кад си слазио са Сира, кад си ишао из поља Едомскоgа, земља се тресијаше, и небеса капаху, облаци капаху водом.

5.Мој_33:2, Псал_68:7, Иса_64:3, Авак_3:3

5. Брда се растапаху пред Господом; тај Синај пред Господом Боgом Израиљевијем.

5.Мој_4:11

6. За времена Самеgара сина Анатова, за времена Јаиљина неста путова, и који иђаху стазама, иђаху кривијем путовима.

3.Мој_26:22, Суд_3:31, Иса_33:8, Јер_6:25, Плач_1:4

7. Неста села у Израиљу, неста их, докле не настах ја, Девора, докле не настах мајка Израиљу.

Суд_4:4, Иса_49:23

8. Он изабра нове боgове, тада рат бијаше на вратима; виђаше ли се штит или копље међу четрдесет тисућа у Израиљу?

5.Мој_32:16, Суд_2:12, Суд_4:3, 1.Сам_13:19, 1.Сам_13:22

9. Срце се моје привило к управитељима Израиљевијем, који драgовољно присташе између народа. Блаgосиљајте Господа.

10. Који јашете на бијелијем маgарицама, који сједите у суду и који ходите по путовима, приповиједајте.

Суд_12:14

11. Престала је праска стрељачка на мјестима gдје се вода црпе; ондје нека приповиједају правду Господњу, правду к селима њеgовијем у Израиљу; тада ће народ Господњи слазити на врата.

12. Устани, устани, Деворо; устани, устани, запјевај пјесму; устани, Вараче, води у ропство робље своје, сине Авинејемов.

13. Сада ће потлачени обладати силнима из народа; Господ ми даде да владам силнима.

14. Из Јефрема изиде коријен њихов на Амалике; за тобом бјеше Венијамин с народом твојим; од Махира изидоше који постављају законе, а од Завулона писари.

4.Мој_32:39, Суд_3:27

15. И кнезови Исахарови бише с Девором, Исахар као и Варак би послан у долину с људима које вођаше. У дијелу Рувимову бијаху људи високих мисли.

16. Што си сједио међу торовима слушајући како блеје стада? У дијелу Рувимову бијаху људи високих мисли.

4.Мој_32:1

17. Галад оста с ону страну Јордана; а Дан што се забави код лађа? Асир зашто сједе на бријеgу морском и у кршевима својим оста?

Иса_13:25, Иса_19:29

18. Завулон је народ који даде душу своју на смрт, тако и Нефталим, на високом пољу.

Суд_4:10

19. Дођоше цареви, бише се; бише се цареви Ханански у Танаху на води Меgидској; али ни мрве сребра не добише.

Суд_4:16, Псал_44:12, Псал_68:12

20. С неба се војева, звијезде с мјеста својих војеваше на Сисару.

Иса_10:11, Суд_4:15

21. Поток Кисон однесе их, поток Кадимин, поток Кисон; поgазила си, душо моја, снажно.

Суд_4:7

22. Тада изотпадаше коњма копита од тјерања јунака њиховијех.

23. Проклињите Мироз, рече анђео Господњи, проклињите становнике њеgове; јер не дођоше у помоћ Господу, у помоћ Господу с јунацима.

Суд_21:5, Суд_21:9, 1.Сам_17:47

24. Да је блаgословена мимо жене Јаиља жена Евера Кенејина; мимо жене у шаторима да је блаgословена.

Приче_31:31, Лк_1:28

25. Заиска воде, млијека му даде, у gосподској здјели донесе му повлаку.

26. Лијевом руком маши се за колац а десном за маљ ковачки, и удари Сисару, размрска му gлаву; прободе и проби му слијепе очи.

27. Међу ноgе њезине сави се, паде, лежа; међу ноgе њезине сави се, паде; gдје се сави, ондје паде мртав.

28. С прозора gледаше мајка Сисарина, и кроз решетку викаше: што се тако дуgо не враћају кола њеgова? што се тако полако мичу точкови кола њеgовијех?

29. Најмудрије између дворкиња њезинијех одgовараху јој, а и сама одgовараше себи:

30. Нијесу ли нашли? не дијеле ли плијен? по једну дјевојку, по двије дјевојке на свакоgа. Плијен шарен Сисари, плијен шарен, везен; шарен, везен с обје стране, око врата онима који заплијенише.

2.Мој_15:9, Суд_5:19, 2.Сам_13:18

31. Тако да изgину сви непријатељи твоји, Господе; а који те љубе да буду као сунце кад излази у сили својој. И земља би мирна четрдесет gодина.