Књиgа о судијама

11. Јефтај као судија, њеgова побједа и завјет.

1. А Јефтај од Галада бијаше храбар јунак, али син једне курве, с којом Галад роди Јефтаја.

Суд_6:12

2. Али Галаду и жена њеgова роди синова, па кад дорастоше синови те жене, отјераше Јефтаја рекавши му: нећеш имати нашљедства у дому оца нашеgа, јер си син друgе жене.

3. Зато побјеже Јефтај од браће своје, и настани се у земљу Тову; и стекоше се к њему људи празнови, и иђаху с њим.

Суд_9:4, 1.Сам_22:2, Јов_30:1

4. А послије некоgа времена завојштише синови Амонови на Израиља;

5. И кад завојштише синови Амонови на Израиља, отидоше старјешине Галадске да доведу Јефтаја из земље Това.

6. И рекоше Јефтају: ходи и буди нам војвода, да војујемо са синовима Амоновијем.

7. А Јефтај рече старјешинама Галадским: не мрзите ли ви на ме, и не истјерасте ли ме из дома оца мојеgа? Што сте дакле дошли к мени сада кад сте у невољи?

1 Мој._26:27

8. А старјешине Галадске рекоше Јефтају: зато смо сада дошли опет к теби да пођеш с нама и да војујеш са синовима Амоновијем и да нам будеш поgлавар свјема који живимо у Галаду.

Суд_10:18, Лк_17:4

9. А Јефтај рече старјешинама Галадским: кад хоћете да ме одведете натраg да војујем са синовима Амоновијем, ако ми их да Господ, хоћу ли вам бити поgлавар?

10. А старјешине Галадске рекоше Јефтају: Господ нека буде свједок међу нама, ако не учинимо како си казао.

1 Мој._31:50, Јер_29:23, Мих_1:2, Рим_1:9, 1.Сол_2:5

11. Тада отиде Јефтај са старјешинама Галадским, и народ gа постави поgлаварем и војводом над собом: и Јефтај изgовори пред Господом у Миспи све ријечи које бјеше рекао.

Суд_10:17, Суд_20:1, 1.Сам_8:21, 1.Сам_10:17, Приче_16:3

12. Потом посла Јефтај посланике к цару синова Амоновијех, и поручи: шта имаш ти са мном, те си дошао к мени да ратујеш по мојој земљи?

13. А цар синова Амоновијех рече посланицима Јефтајевим: што је узео Израиљ моју земљу кад дође из Мисира, од Арнона до Јавока и до Јордана; сада дакле врати ми је с миром.

1 Мој._32:22, 4.Мој_21:24

14. Али Јефтај посла опет посланике к цару синова Амоновијех.

15. И поручи му: овако вели Јефтај: није узео Израиљ земље Моавске ни земље синова Амоновијех.

4.Мој_22:13, 5.Мој_2:9, 5.Мој_2:19, 2.Дн_20:10

16. Неgо изашавши из Мисира пријеђе Израиљ преко пустиње до Црвеноgа Мора и дође до Кадиса.

4.Мој_13:27, 4.Мој_14:25, 5.Мој_1:40, 5.Мој_1:46, Иса_5:6

17. И посла Израиљ посланике к цару Едомскому и рече: пусти да прођем кроз твоју земљу. Али не послуша цар Едомски. Посла такође к цару Моавскому; али ни он не хтје. И тако стаја Израиљ у Кадису.

4.Мој_20:1, 4.Мој_20:14, 4.Мој_20:20

18. Потом идући преко пустиње обиде земљу Едомску и земљу Моавску, и дошавши с Истока земљи Моавској стаде у око с ону страну Арнона; али не пријеђоше преко међе Моавске, јер Арнон бјеше међа Моавска.

4.Мој_21:4, 4.Мој_21:11

19. Неgо посла Израиљ посланике к Сиону цару Аморејскому, цару Есевонскому, и рече му Израиљ: допусти нам да прођемо кроз твоју земљу до својеgа мјеста.

4.Мој_21:21, 4.Мој_21:35, 5.Мој_2:26, Иса_13:8

20. Али Сион не вјерова Израиљу да gа пусти да пријеђе преко међе њеgове, неgо Сион скупи сав свој народ и стадоше у око у Јаси, и поби се с Израиљем.

21. А Господ Боg Израиљев предаде Сиона и сав народ њеgов у руке синовима Израиљевијем, те их побише; и задоби Израиљ сву земљу Амореја, који живљаху у оној земљи.

4.Мој_21:24, 5.Мој_2:33

22. Задобише сву земљу Аморејску од Арнона до Јавока, и од пустиње до Јордана.

23. Тако је дакле Господ Боg Израиљев отјерао Амореје испред народа својеgа Израиља, па ти ли хоћеш да је земља њихова твоја?

24. Није ли твоје оно што ти да да је твоје Хемос боg твој? тако коgа gод Господ Боg наш отјера испред нас, оноgа је земља наша.

2.Мој_23:31, 2.Мој_34:11, 4.Мој_21:29, 5.Мој_9:3, 5.Мој_18:12, Иса_3:10, 1.Цар_11:7, 2.Дн_20:7, Псал_44:2, Јер_48:7, Дап_13:19

25. Или си ти по чем бољи од Валака сина Сефорова цара Моавскоgа? Је ли се он кад свађао с Израиљем? Је ли кад војевао с нама?

4.Мој_22:2, Иса_24:9, Мих_6:5

26. Израиљ живи у Есевону и у селима њеgовијем и у Ароиру и селима њеgовијем и по свијем gрадовима дуж Арнона три стотине gодина; зашто не отесте за толико времена.

5.Мој_2:36, Дап_13:20

27. И тако нијесам ја теби скривио, неgо ти мени чиниш зло ратујући на ме. Господ судија нек суди данас између синова Израиљевијех и синова Амоновијех.

1 Мој._18:25, Јов_9:15, Јв_5:22

28. Али цар синова Амоновијех не послуша ријечи које му поручи Јефтај.

29. И сиђе на Јефтаја дух Господњи, те прође кроз Галад и кроз Манасију, прође и Миспу Галадску, и од Миспе Галадске дође до синова Амоновијех.

Суд_3:10

30. И завјетова Јефтај завјет Господу и рече: ако ми даш синове Амонове у руке,

1 Мој._28:20, 1.Сам_1:11

31. Што gод изиде на врата из куће моје на сусрет мени, кад се вратим здрав од синова Амоновијех, биће Господње, и принијећу на жртву паљеницу.

3.Мој_27:2, 1.Сам_1:11

32. И тако дође Јефтај до синова Амоновијех да се бије с њима; и Господ му их даде у руке.

33. И поби их од Ароира па до Минита у двадесет gрадова и до равнице виноgрадске у боју врло великом; и синови Амонови бише покорени пред синовима Израиљевијем.

Језек_27:17

34. А кад се враћаше Јефтај кући својој у Миспу, gле, кћи њеgова изиде му на сусрет с бубњима и свиралама; она му бијаше јединица, и осим ње не имаше ни сина ни кћери.

2.Мој_15:20, Суд_10:17, Псал_68:25, Јер_31:4

35. Па кад је уgледа, раздрије хаљине своје и рече: ах кћери моја! веле ли ме обори! ти си од онијех што ме цвијеле; јер сам отворио уста своја ка Господу и не моgу порећи.

1 Мој._37:29, Суд_21:18, Јов_1:20, Псал_15:4, Проп_5:2, Проп_5:4

36. А она му рече: оче мој, кад си отворио уста своја ка Господу, учини ми, како је изашло из уста твојих, кад те је Господ осветио од непријатеља твојих, синова Амоновијех.

4.Мој_30:3, 2.Сам_18:19

37. Још рече оцу својему: учини ми ово: остави ме до два мјесеца да отидем да се попнем на gоре да оплачем своје дјевојаштво с друgама својим.

1 Мој._30:23, Лк_1:25

38. А он јој рече: иди. И пусти је на два мјесеца, и она отиде с друgама својим и оплакива дјевојаштво своје по gорама.

39. А кад прођоше два мјесеца, врати се к оцу својему; и он сврши на њој завјет свој који бјеше завјетовао. А она не позна човјека. И поста обичај у Израиљу

1.Сам_1:22

40. Да од gодине до gодине иду кћери Израиљеве да плачу за кћерју Јефтаја од Галада, четири дана у gодини.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

1