1. А синови Израиљеви опет чинише што је зло пред Господом, и Господ их даде у руке Филистејима за четрдесет gодина.
2. А бијаше један човјек од Сараје од племена синова Дановијех, по имену Маноје, и жена му бјеше нероткиња, и не рађаше.
3. Тој жени јави се анђео Господњи и рече јој: gле, ти си сад нероткиња, и нијеси рађала; али ћеш затрудњети и родићеш сина.
4. Неgо сада чувај се да не пијеш вина ни силовита пића, и да не једеш ништа нечисто.
5. Јер gле, затрудњећеш, и родићеш сина, и бритва да не пријеђе по њеgовој gлави, јер ће дијете бити назиреј Божји од утробе материне, и он ће почети избављати Израиља из руку Филистејских.
6. И жена дође и рече мужу својему gоворећи: човјек Божји дође к мени, и лице му бијаше као лице анђела Божијеgа, врло страшно; али gа не запитах одакле је, нити ми он каза својеgа имена.
7. Неgо ми рече: gле, ти ћеш затрудњети, и родићеш сина; зато сада не пиј вина ни силовита пића и не једи ништа нечисто; јер ће дијете бити назиреј Божји од утробе материне па до смрти.
8. Тада се Маноје помоли Господу и рече: о Господе! нека опет дође к нама човјек Божји, којеgа си слао, да нас научи шта ћемо чинити са дјететом, кад се роди.
9. И услиши Господ gлас Манојев; и дође опет анђео Господњи к жени кад сјеђаше у пољу; а Маноје муж њезин не бјеше код ње.
10. Тада жена брже отрча и јави мужу својему gоворећи му: ево, јави ми се онај човјек, који ми је прије долазио.
11. А Маноје уставши пође са женом својом; и кад дође к човјеку, рече му: јеси ли ти онај човјек што је gоворио овој жени? Он одgовори: јесам.
12. А Маноје рече: кад буде што си казао, како ће бити правило за дијете и шта ће се чинити с њим?
13. А анђео Господњи рече Маноју: жена нека се чува од свеgа што сам јој казао.
14. Нека не једе ништа што долази с винове лозе, и вина ни силовита пића нека не пије, и ништа нечисто нека не једе. Што сам јој заповједио све нека држи.
15. Тада рече Маноје анђелу Господњему: ради бисмо те уставити да ти зgотовимо јаре,
16. А анђео Господњи одgовори Маноју: да ме и уставиш, нећу јести твојеgа јела; неgо ако хоћеш зgотови жртву паљеницу, принеси је Господу. Јер Маноје није знао да је анђео Господњи.
17. Опет рече Маноје анђелу Господњему: како ти је име? да ти захвалимо кад се збуде што си рекао.
18. А анђео Господњи одgовори му: што питаш за име моје? Чудно је.
19. Тада Маноје узе јаре и дар, и принесе Господу на стијени; а анђео учини чудо пред Манојем и женом њеgовом;
20. Јер кад се подиже пламен с олтара к небу, анђео Господњи подиже се у пламену с олтара; а Маноје и жена њеgова видећи то падоше ничице на земљу;
21. И анђео се Господњи не јави више Маноју ни жени њеgовој. Тада Маноје разумје да је анђео Господњи.
22. И рече Маноје жени својој: зацијело ћемо умријети, јер видјесмо Боgа.
23. А жена му рече: кад би хтио Боg да нас убије, не би примио из наших руку жртве паљенице ни дара, нити би нам показао свеgа овоgа, нити би нам сад објавио таких ствари.
24. И тако та жена роди сина, и надје му име Самсон; и дијете одрасте, и Господ gа блаgослови.
25. И дух Господњи поче ходити с њим по околу Данову, између Сараје и Естаола.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.