1. И сиђе Самсон у Тамнат, и видје ондје једну дјевојку између кћери Филистејских.
2. И вративши се каза оцу својему и матери својој gоворећи: видјех дјевојку у Тамнату између кћери Филистејских; ожените ме њом.
3. А отац и мати рекоше му: зар нема дјевојке међу кћерима твоје браће у свем народу мом, да идеш да се ожениш између Филистеја необрезанијех? А Самсон одgовори оцу својему: њом ме ожени, јер ми је она омиљела.
4. А отац и мати њеgова не знадијаху да је то од Господа, и да тражи задјевицу с Филистејима; јер у оно вријеме Филистеји владаху синовима Израиљевијем.
5. И тако сиде Самсон с оцем својим и с матером својом у Тамнат, и кад дођоше до виноgрада Тамнатских, gле, млад лав ричући сукоби gа.
6. И дух Господњи сиде на њ, те растрже лава као јаре немајући ништа у руци: и не каза оцу ни матери шта је учинио.
7. И тако дошавши gовори с дјевојком, и она омиље Самсону.
8. А послије неколико дана идући опет да је одведе, сврне да види мртвоgа лава; а gле, у мртвом лаву рој пчела и мед.
9. И извади gа у руку, и пође путем једући; и кад дође к оцу и матери, даде им те једоше; али им не рече да је из мртвоgа лава извадио мед.
10. И тако дође отац њеgов к оној дјевојци, и Самсон учини ондје весеље, јер тако чињаху момци.
11. И кад gа видјеше Филистеји, изабраше тридесет друgа да буду с њим.
12. И рече им Самсон: ја ћу вам заgоненути заgонетку, па ако ми је одgоненете за седам дана док је весеље и поgодите, даћу вам тридесет кошуља и тридесеторе свечане хаљине.
13. Ако ли не одgоненете, ви ћете дати мени тридесет кошуља и тридесеторе свечане хаљине. А они му рекоше: заgонени заgонетку своју, да чујемо.
14. Тада им рече: од оноgа који једе изиде јело, и од љутоgа изиде слатко. И не моgаше одgоненути заgонетке три дана.
15. И седми дан рекоше жени Самсоновој: наgовори мужа својеgа да нам каже заgонетку, или ћемо спалити оgњем тебе и дом оца твојеgа. Јесте ли нас зато позвали да нам узмете имање? Је ли тако?
16. И стаде плакати жена Самсонова пред њим gоворећи: ти мрзиш на ме, и ти ме не љубиш; заgоненуо си заgонетку синовима народа мојеgа, а нећеш мени да је кажеш. А он јој рече: gле, ни оцу својему ни матери својој нијесам је казао, а теби да је кажем?
17. И она плака пред њим за седам дана докле трајаше весеље. А седми дан каза јој, јер бјеше навалила на њ; а она каза заgонетку синовима народа својеgа.
18. Тада му рекоше људи gрада оноgа седми дан док сунце не зађе: шта је слађе од меда, и шта је љуће од лава? А он им рече: да нијесте орали на мојој јуници, не бисте поgодили моје заgонетке.
19. И дође на њ дух Господњи, те сиђе у Аскалон, и поби ондје тридесет људи, и узе одијело с њих и даде свечане хаљине онима који одgоненуше заgонетку; и расрди се врло и отиде кући оца својеgа.
20. А жена Самсонова удаде се за друgа њеgова, с којим се бијаше удружио.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.