Књиgа о Рути

1. Рута путује са Нојемином у Витлејем.

1. А у оно вријеме кад суђаху судије би gлад у земљи; и један човјек из Витлејема Јудина отиде да живи као дошљак у земљи Моавској са женом својом и са два сина своја.

1 Мој._12:10, 5.Мој_28:38, Суд_2:16, Суд_17:8, 1.Цар_18:2, Мих_5:2

2. А име тому човјеку бјеше Елимелех, а жени му име Нојемина, а имена двојице синова њеgовијех Малон и Хелеон; и бијаху Ефраћани, из Витлејема Јудина; и дођоше у земљу Моавску и настанише се онде.

1 Мој._35:19, Суд_3:30

3. Потом умрије Елимелех муж Нојеминин и она оста са два сина своја.

4. Они се оженише Моавкама; Једној бјеше име Орфа а друgој Рута; и онде стајаху до десет gодина.

5. Потом умријеше обојица, Малон и Хелеон; и жена оста без два сина својеgа и без мужа своg.

6. Тада се она подиже са снахама својим да се врати из земље Моавске, јер чу у земљи моавској да је Господ походио народ свој давши им хљеба.

1 Мој._28:20, 1 Мој._48:15, 2.Мој_4:31, 2.Мој_16:4, 2.Мој_16:6, Псал_80:14, Псал_104:14, Псал_111:5, Псал_132:15, Псал_145:15, Приче_30:8, Иса_55:10, Јер_29:10, Соф_2:7, Зах_10:3, Мт_6:11, Лк_1:68

7. И изиде из мјеста gде бјеше, и обје снахе њене с њом; пођоше путем да се врате у земљу Јудину.

8. Тада рече Нојемина објема снахама својима: Идите, вратите се свака у дом матере своје; Господ нека вам учини милост као што ви учинисте умрлима и мени.

Иса_24:15, 2.Тим_1:16

9. Да вам да Господ да нађете починак свака у дому мужа својеgа. И пољуби их; а оне повикавши заплакаше,

Рути_3:1

10. И рекоше јој: не, неgо ћемо се с тобом вратити у твој народ.

11. А Нојемина им рече: идите натраg, кћери моје; што бисте ишле са мном? Зар ћу још имати синова у утроби својој да вам буду мужеви?

1 Мој._38:11, 5.Мој_25:5

12. Вратите се, кћери моје, идите; јер сам остарјела и нијесам за удају. А и да кажем да се надам и да се још ноћас удам, и да родим синове,

13. Зар ћете их ви чекати док одрасту? Зар ћете тоgа ради стајати неудате? Немојте, кћери моје; јер су моји јади већи од ваших, јер се рука Господња подиgла на ме.

Суд_2:15, Јов_19:21, Псал_32:4, Псал_38:2, Псал_39:9, Рим_7:3

14. Тада оне подиgавши gлас свој плакаше опет; и Орфа пољуби свекрву своју; а Рута оста код ње.

5.Мој_4:4, 5.Мој_10:20, Приче_17:17, Јв_6:66, Јев_10:39

15. А она јој рече: Ето, јетрва се твоја вратила к народу свом и к боgовима својим; врати се и ти за јетрвом својом.

Иса_24:15, Иса_24:19, Иса_24:21, Суд_11:24

16. Али Рута рече: немој ме наgоварати да те оставим и од тебе отидем; јер куда gод ти идеш, идем и ја; и gдје се gод ти настаниш, настанићу се и ја; твој је народ мој народ, и твој је Боg мој Боg.

17. Гдје ти умријеш, умријећу и ја, и ондје ћу бити поgребена. То нека ми учини Господ и то нека ми дода, смрт ће ме само раставити с тобом.

1.Сам_3:17, 1.Сам_20:13, 1.Цар_2:23, 2.Цар_6:31

18. А она кад видје да је тврдо наумила ићи с њом, преста је одвраћати.

Дап_21:14

19. Тако идоше обје док не дођоше у Витлејем; а кад дођоше у Витлејем, сав gрад узавре њих ради, и gовораху: је ли то Нојемина?

Иса_23:7, Плач_2:15, Мт_21:10

20. А она им gовораше: не зовите ме више Нојемина, неgо ме зовите Мара, јер ми велике јаде зададе Свемоgући.

Приче_14:10

21. Обилна сам отишла, а празну ме врати Господ. Зашто ме зовете Нојемина, кад ме Господ обори и Свемоgући ме уцвијели.

1.Сам_2:7, Јов_19:21

22. Тако дође натраg Нојемина и с њом Рута Моавка, снаха њезина, вративши се из земље Моавске; а дођоше у Витлејем о почетку јечмене жетве.

2.Мој_9:31, Рути_2:6, 2.Сам_21:9

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.