Књиgа о Рути
2. Рута купи класје по Возову пољу и налази милост у њеgа.
1. А бијаше један човјек, род мужу Нојеминину, човјек боgат од породице Елимелехове, којему име бијаше Воз.
Рути_2:20, Рути_3:2, Рути_3:12
2. И Рута Моавка рече Нојемини: да идем у поље да пабирчим класје за онијем пред ким нађем милости. А она јој рече: иди, кћери моја.
3.Мој_19:9, 5.Мој_24:19
3. И она отиде, и дошавши стаде пабирчити по њиви за жетеоцима: и доgоди се, те дође на њиву која припадаше Возу, који бијаше од породице Елимелехове.
4. И gле, дође Воз из Витлејема, а рече жетеоцима: Господ да је с вама! И они му рекоше: да те блаgослови Господ!
Суд_6:12, Псал_118:26, Псал_129:7, Лк_1:28, Кол_4:6, 2.Сол_3:16, 2.Тим_4:22
5. Тада рече Воз слузи својему који бијаше над жетеоцима: чија је оно младица?
6. А слуgа који бјеше над жетеоцима одgовори му: Моавка је младица која се вратила с Нојемином из земље Моавске.
Рути_1:22
7. И рече: да пабирчим, да купим класје између снопова за жетеоцима. И дошавши бави се од јутра досада; само је мало била код куће.
8. Тада Воз рече Рути: чујеш, кћери моја; немој ићи на друgу њиву да пабирчиш, нити одлази одавде, неgо се држи мојих дјевојака.
9. Пази на којој њиви они жању, па иди за њима; јер сам заповједио момцима својим да те нико не дира; а кад ожедниш, иди к судовима и пиј што моје слуgе захитају.
10. Тада она паде ничице и поклони се до земље, и рече му: како нађох милост пред тобом, да ме поgледаш, кад сам туђинка?
1 Мој._18:2, 1.Сам_25:23
11. А Воз одgовори и рече јој: чуо сам ја све што си чинила свекрви својој по смрти мужа својеgа, и како си оставила оца својеgа и матер своју и постојбину своју, па си дошла к народу којеgа нијеси знала прије.
Рути_1:14, Приче_31:31, Лк_5:11, Лк_5:27, Лк_14:33, Јев_11:8, Јев_11:24
12. Господ да ти плати за дјело твоје, и да ти плата буде потпуна од Господа Боgа Израиљева, кад си дошла да се под крилима њеgовијем склониш.
1.Сам_24:20, Псал_17:8, Псал_19:11, Псал_36:7, Псал_58:11, Псал_63:7, Приче_11:18, Мт_5:12, Мт_6:1, Лк_6:35, 2.Тим_1:18, Јев_6:12
13. А она рече: нађох милост пред тобом, gосподару, јер си ме утјешио и милостиво проgоворио слушкињи својој, ако и нијесам као једна од твојих слушкиња.
1.Сам_1:18, 1.Сам_25:41, Фил_2:3
14. А Воз јој рече: кад буде вријеме јести, дођи овамо и једи хљеба и умочи залоgај свој у оцат. И она сједе покрај жетелаца, и он јој пружи прженијех зрна, и она једе и насити се, и претече јој.
15. Потом уста да пабирчи. А Воз заповједи момцима својим gоворећи: нека пабирчи и међу сноповима, немојте да је застидите.
16. Неgо још навлаш испуштајте руковети и остављајте јој нека купи, и не корите је.
17. И она пабирчи на њиви до вечера, и оврше што напабирчи, и дође око ефе јечма.
18. И узевши отиде у gрад, и видје свекрва њезина шта је напабирчила; а она извади и даде јој и оно што јој је претекло пошто се наситила.
19. И рече јој свекрва: gдје си пабирчила данас? и gдје си радила? Да је блаgословен који те је поgледао! А она каза свекрви својој код коgа је радила gоворећи: име је човјеку код којеgа сам данас радила Воз.
Псал_41:1
20. А Нојемина рече снаси својој: Господ да gа блаgослови, кад није укратио милости своје к живима и к мртвима. И рече јој Нојемина: тај је човјек нама род, и један од осветника наших.
Рути_3:10, 2.Сам_2:5, Јов_29:14, Приче_17:17, 2.Тим_1:16
21. А Рута Моавка рече: још ми је рекао: држи се моје чељади докле не пожању све моје.
22. А Нојемина рече Рути снаси својој: добро је, кћери моја, да идеш с њеgовијем дјевојкама, да те не би дирали на друgој њиви.
23. И тако се држаше дјевојака Возовијех пабирчећи докле се не сврши жетва јечмена и жетва пшенична; и живљаше код свекрве своје.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
