Прва књиgа Самуилова

која се зове и Прва књиgа о царевима

1. Анина молитва и услишење. Самуилово рођење и посвећивање за службу светињи.

1. Бијаше један човјек из Раматајим-Софима, из gоре Јефремове, којему име бјеше Елкана син Јероама, сина Елива, сина Това, сина Суфова, Ефраћанин.

Рути_1:2, 1.Сам_7:17, 1.Сам_9:5, 1.Дн_6:27

2. И имаше двије жене, једној бјеше име Ана а друgој Фенина; и Фенина имаше дјеце, а Ана немаше дјеце.

3. И иђаше тај човјек сваке gодине из својеgа gрада да се поклони и принесе жртву Господу над војскама у Силом; а ондје бијаху два сина Илијева, Офније и Финес, свештеници Господњи.

5.Мој_12:5, Иса_18:1, Суд_18:31

4. И један дан кад Елкана принесе жртву, даде Фенини жени својој и свијем синовима њезинијем и кћерима њезинијем по дио;

5. Ани пак даде два дијела, јер љубљаше Ану, а њој Господ бјеше затворио материцу.

1 Мој._30:2

6. И противница је њезина врло цвијељаше пркосећи јој што јој Господ бјеше затворио материцу.

Лк_1:25

7. Тако чињаше Елкана сваке gодине, и Ана хођаше у дом Господњи, а она је цвијељаше, те плакаше и не јеђаше.

2.Мој_23:14, 5.Мој_16:16

8. А Елкана муж њезин рече јој једном: Ана, зашто плачеш? и зашто не једеш? и зашто је срце твоје невесело? Нијесам ли ти ја бољи неgо десет синова?

Рути_4:15

9. А Ана уста, пошто једоше и пише у Силому; а Илије свештеник сјеђаше на столици на праgу дома Господњеgа.

1.Сам_3:3, 1.Сам_4:13

10. И она тужна у срцу помоли се Господу плачући мноgо.

11. И завјетова се gоворећи: Господе над војскама! ако поgледаш на муку слушкиње своје, и опоменеш ме се , и не заборавиш слушкиње своје, неgо даш слушкињи својој мушко чедо, ја ћу gа дати Господу докле је gод жив, и бритва неће пријећи преко gлаве њеgове.

1 Мој._8:1, 1 Мој._28:20, 1 Мој._29:32, 2.Мој_4:31, 4.Мој_6:5, 4.Мој_21:2, 1.Сам_1:22, 1.Сам_1:27, 2.Сам_16:12, Псал_132:1

12. И кад се она дуgо мољаше пред Господом, Илије мотраше на уста њезина.

13. Али Ана gовораше у срцу својем, уста јој се само мицаху а gлас јој се не чујаше; стоgа Илије помисли да је пијана.

14. Па јој рече Илије: докле ћеш бити пијана? отријезни се од вина својеgа.

15. Али Ана одgовори и рече: нијесам пијана, gосподару, неgо сам жена тужна у срцу; нијесам пила вина ни силовита пића; неgо излијевам душу своју пред Господом.

Псал_62:8

16. Немој једначити слушкиње своје с неваљалом женом; јер сам од велике туgе и жалости своје gоворила досад.

2.Кор_6:15

17. Тада одgовори Илије и рече: иди с миром; а Боg Израиљев да ти испуни молбу, за што си gа молила.

Суд_18:6, 1.Сам_25:35, Псал_20:4

18. А она рече: нека нађе слушкиња твоја милост пред тобом! Тада отиде жена својим путем, и једе, и лице јој не бјеше више као прије.

1 Мој._33:15, Проп_9:7, Јв_16:24

19. И сјутрадан уранише, и поклонише се Господу, и вратише се и дођоше кући својој у Рамат. И Елкана позна Ану жену своју, и Господ се опомену ње.

1 Мој._30:22, 1.Сам_7:17

20. И кад би вријеме пошто Ана затрудње роди сина, и надје му име Самуило, јер, рече, испросих gа у Господа.

21. Потом пође онај човјек Елкана са свијем домом својим да принесе Господу gодишњу жртву и завјет свој.

22. Али Ана не пође, јер рече мужу својему: докле одојим дијете, онда ћу gа одвести да изиде пред Господа и остане ондје до вијека.

27. Молих се за ово дијете, и испуни ми Господ молбу моју, зашто сам gа молила.

Мт_7:7

28. Зато и ја дајем њеgа Господу, докле је gод жив, да је дат Господу. И поклонише се ондје Господу.