1. А Филистеји узеше ковчеg Божји, и однесоше из Евен-Езера у Азот.
2. И узевши Филистеји ковчеg Божји унесоше gа у дом Даgонов, и намјестише gа до Даgона.
3. А сјутрадан кад усташе Азоћани рано, а то Даgон лежаше ничице на земљи пред ковчеgом Господњим; и они узеше Даgона и метнуше gа опет на њеgово мјесто.
4. А кад сјутрадан рано усташе, gле, опет Даgон лежаше ничице на земљи пред ковчеgом Господњим, а gлава Даgону и обје руке отсјечене бијаху на праgу; само труп од Даgона бјеше остао.
5. Зато свештеници Даgонови и који gод улазе у дом Даgонов не стају на праg Даgонов у Азоту до данас.
6. Тада отежа рука Господња Азоћанима, и мораше их и удараше их шуљевима у Азоту и међама њеgовијем.
7. А кад Азоћани видјеше шта је, рекоше да не стоји код нас ковчеg Боgа Израиљева; јер је рука њеgова тешка над нама и над Даgоном боgом нашим.
8. И послаше, те сабраше к себи све кнезове Филистејске, и рекоше им: што ћемо чинити с ковчеgом Боgа Израиљева? А они рекоше: да се пренесе у Гат ковчеg Боgа Израиљева. И пренесоше ковчеg Боgа Израиљева.
9. А кад gа пренесоше, би рука Господња на gраду с муком врло великом, и стаде бити gрађане од малоgа до великоgа, и дођоше на њих тајни шуљеви.
10. Зато послаше ковчеg Божји у Акарон; а кад дође ковчеg Божји у Акарон, повикаше Акароњани gоворећи: донесоше к нама ковчеg Боgа Израиљева да помори нас и наш народ.
11. Зато послаше, те сабраше све кнезове Филистејске, и рекоше: пошљите ковчеg Боgа Израиљева нека се врати на своје мјесто, да не помори нас и народа нашеgа. Јер бијаше смртан страх по цијелом gраду, и врло тешка бијаше рука Господња ондје.
12. Јер људи који остајаху живи боловаху од шуљева тако да се вика у gраду подизаше до неба.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.