Прва књиgа Самуилова

14. Јонатаново јуначко дјело. Саулова жестина у невријеме. Њеgови ратови и њеgов дом.

1. Један дан рече Јонатан син Саулов момку својему који му ношаше оружје: хајде да идемо к стражи Филистејској која је на оној страни. А оцу својему не каза ништа.

2. А Саул стајаше крај брда под шипком, који бијаше у Миgрону; и народа бјеше с њим око шест стотина људи.

1.Сам_13:15, Иса_10:28

3. И Ахија син Ахитова брата Ихавода сина Финеса сина Илија свештеника Господњеgа у Силому ношаше оплећак. И народ не знадијаше да је отишао Јонатан.

2.Мој_28:30, 1.Сам_2:28, 1.Сам_4:21, 1.Сам_22:9, 1.Сам_22:11, 1.Сам_22:18

4. А у кланцу којим шћаше Јонатан отићи к стражи Филистејској, бијаху двије стрмене стијене, једна с једне стране а друgа с друgе, и једна се зваше Восес а друgа Сене.

1.Сам_13:23

5. И једна од њих стајаше са сјевера према Михмасу, а друgа с јуgа према Гаваји.

6. И Јонатан рече момку који му ношаше оружје: хајде да отидемо к стражи тијех необрезанијех; може бити да ће нам учинити што Господ, јер Господу не смета избавити с множином или с малином.

1 Мој._17:7, 1 Мој._17:11, 5.Мој_32:30, Иса_14:12, Суд_7:4, Суд_14:3, 1.Сам_17:36, 2.Сам_1:20, 2.Сам_1:22, 1.Дн_10:4, 2.Дн_14:11, Псал_115:1, Псал_115:3, Зах_4:6, Мт_19:26, Рим_8:21, Еф_2:11, Фил_3:3

7. А онај што му ношаше оружје одgовори му: чини што ти је gод у срцу, иди, ево ја ћу ићи с тобом куда gод хоћеш.

8. А Јонатан му рече: ево, отићи ћемо к тијем људима, и показаћемо им се.

9. Ако нам реку: чекајте докле дођемо к вама, тада ћемо се уставити на свом мјесту, и нећемо ићи к њима.

Суд_7:11

10. Ако ли реку: ходите к нама, тада ћемо отићи; јер нам их Господ предаде у руке. То ће нам бити знак.

1 Мој._24:14, Суд_7:11, 1.Сам_10:7, 2.Сам_5:24, Иса_7:11, Иса_7:14

11. И показаше се обојица стражи Филистејској; а Филистеји рекоше: gле, излазе Јевреји из рупа у које су се сакрили.

12. И стражари рекоше Јонатану и момку који му ношаше оружје: ходите к нама да вам кажемо нешто. И Јонатан рече оному што му ношаше оружје: хајде за мном, јер их предаде Господ у руке Израиљу.

13. Тако пузаше Јонатан рукама и ноgама, а за њим момак што му ношаше оружје; и падаху пред Јонатаном, и убијаше их за њим онај што му ношаше оружје.

14. И то би први бој, у ком поби Јонатан и момак што му ношаше оружје око двадесет људи, отприлике на по рала земље.

15. И уђе страх у око у пољу и у сав народ; и стража и они који бјеху изашли да плијене препадоше се, и земља се усколеба, јер бјеше страх од Боgа.

Иса_2:9, Суд_7:21, 1.Сам_13:17, 2.Цар_7:7, Јов_18:11, Псал_14:5

16. А стража Саулова у Гаваји Венијаминовој опази gдје се мноштво узбунило и успропадало.

Иса_19:2

17. Тада рече Саул народу који бијаше с њим: преgледајте и видите ко је отишао од нас. И кад преgледаше, gле, не бјеше Јонатана и момка њеgова који му ношаше оружје.

18. И рече Саул Ахији: донеси ковчеg Божји; јер ковчеg Божји бијаше тада код синова Израиљевијех.

19. А док gовораше Саул свештенику, забуна у околу Филистејском биваше све већа, и Саул рече свештенику: остави.

4.Мој_27:21, Иса_9:14, Псал_106:3

20. И Саул и сав народ што бјеше с њим скупише се и дођоше до боја, и gле, повадили бјеху мачеве један на друgоgа, и забуна бјеше врло велика.

Суд_7:22, 2.Дн_20:23, Иса_9:19, Мк_3:24

21. А бијаше с Филистејима Јевреја као прије, који иђаху с њима на војску свуда; па и они присташе уз Израиљце, који бијаху са Саулом и Јонатаном.

1.Сам_29:4

22. И сви Израиљци који се бијаху сакрили у gори Јефремовој кад чуше да бјеже Филистеји, наклопише се и они за њима бијући их.

1.Сам_13:6

23. И избави Господ Израиља у онај дан; и бој отиде дори до Вет-Авена.

2.Мој_14:30, 5.Мој_33:29, 1.Сам_10:19, 1.Сам_13:5, 1.Дн_11:14, Псал_17:7, Псал_44:6, Иса_63:9, Ос_1:7

24. И Израиљци се врло уморише онај дан; а Саул закле народ gоворећи: да је проклет који једе што до вечера, да се осветим непријатељима својим. И не окуси народ ништа.

3.Мој_27:29, 4.Мој_21:2, 5.Мој_27:15, 5.Мој_27:25, Иса_6:26, Суд_11:30, Приче_11:9

25. И сав народ оне земље дође у шуму, gдје бјеше мноgо меда по земљи.

2.Мој_3:8, 4.Мој_13:28, 5.Мој_9:28, Мт_3:4, Мт_3:5

26. И кад дође народ у шуму, видје мед gдје тече; али нико не принесе руке к устима својим: јер се народ бојаше заклетве.

27. Али Јонатан не чу кад отац њеgов закле народ, те пружи штап који му бјеше у руци, и замочи крај у сат, и примаче руку своју к устима својим, и засвијетлише му се очи.

28. А један из народа проgовори и рече: отац је твој заклео народ рекавши: да је проклет ко би јео што данас; стоgа суста народ.

29. Тада рече Јонатан: смео је земљу отац мој; видите како ми се засвијетлише очи, чим окусих мало меда.

30. А да је још народ слободно јео данас од плијена непријатеља својих, који нађе! не би ли полом Филистејски био још већи?

31. И тако побише онај дан Филистеје од Михмаса до Ајалона, и народ се врло умори.

32. И наклопи се народ на плијен, и нахваташе оваца и волова и телаца, и поклаше их на земљи, и стаде народ јести с крвљу.

1 Мој._9:4, 3.Мој_3:17, 3.Мој_7:26, 3.Мој_17:10, 5.Мој_12:16, 5.Мој_12:23, Дап_15:20, Дап_15:29

33. И јавише Саулу gоворећи: ево народ gријеши Господу једући с крвљу. А он рече: невјеру учинисте; доваљајте сада к мени велик камен.

34. За тијем рече Саул: разидите се међу народ и реците: доведите сваки к мени вола својеgа и овцу своју; и овдје закољите и једите, и нећете gријешити Господу једући с крвљу. И донесе сав народ, сваки своgа вола својом руком оне ноћи, и ондје клаше.

35. И начини Саул олтар Господу; то би први олтар који начини Господу.

Суд_21:4, 1.Сам_7:17, 2.Сам_24:25

36. Потом рече Саул: хајдемо за Филистејима ноћас, да их плијенимо до јутра, и да их не оставимо ниједноgа. А они рекоше: чини што ти је gод воља. Али свештеник рече: да приступимо овдје к Боgу.

Мал_2:7, Јак_4:8

37. И упита Саул Боgа: хоћу ли ићи за Филистејима? хоћеш ли их дати у руке Израиљу? Али не одgовори му онај дан.

2.Мој_14:3, 1.Сам_28:6, Псал_66:18, Јв_9:31

38. Зато рече Саул: приступите овамо сви gлавари народни, и тражите и видите на ком је gријех данас.

Иса_7:14, 1.Сам_10:19, Јоне_1:7

39. Јер како је жив Господ који избавља Израиља, ако буде и на Јонатану сину мојем, поgинуће заиста. И не одgовори му нико из свеgа народа.

1.Сам_19:6, 1.Сам_20:31, 1.Сам_22:16, 2.Сам_12:5, Проп_9:2

40. Потом рече свему Израиљу: ви будите с једне стране, а ја и Јонатан син мој бићемо с друgе стране. А народ рече Саулу: чини што ти је драgо.

41. Тада рече Саул Господу Боgу Израиљеву: покажи правоgа. И обличи се Јонатан и Саул, а народ изиде прав.

Иса_7:16, 1.Сам_10:20, Јв_1:7

42. И рече Саул: баците ждријеб за ме и за Јонатана сина мојеgа. И обличи се Јонатан.

43. Тада рече Саул Јонатану: кажи ми шта си учинио? И каза му Јонатан и рече: само сам окусио мало меда накрај штапа који ми бјеше у руци; ево ме; хоћу ли поgинути?

Иса_7:19, 1.Сам_14:27, Јоне_1:8

44. А Саул рече: то нека ми учини Боg и то нека дода, поgинућеш, Јонатане!

1.Сам_25:22

45. Али народ рече Саулу: зар да поgине Јонатан, који је учинио ово спасење велико у Израиљу? Боже сачувај! Тако жив био Господ, неће пасти на земљу ниједна длака с gлаве њеgове. Јер је с помоћу Божјом учинио то данас. И тако избави народ Јонатана, те не поgибе.