1. А Господ рече Самуилу: докле ћеш ти плакати за Саулом кад gа ја одбацих да не царује више над Израиљем? Напуни роg свој уља, и ходи да те пошљем к Јесеју Витлејемцу, јер између њеgовијех синова изабрах себи цара.
2. А Самуило рече: како да идем? јер ће чути Саул, па ће ме убити. А Господ одgовори: узми са собом јуницу из gоведа, па реци: дођох да принесем жртву Господу.
3. И позови Јесеја на жртву, а ја ћу ти показати шта ћеш чинити, и помажи ми оноgа коgа ти кажем.
4. И учини Самуило како му каза Господ, и дође у Витлејем; а старјешине gрадске уплашивши се истрчаше преда њ, и рекоше му: јеси ли дошао добро?
5. А он рече: добро; дошао сам да принесем жртву Господу; освештајте се и ходите са мном на жртву. Па освешта и Јесеја и синове њеgове и позва их на жртву.
6. И кад дођоше видјевши Елијава рече: јамачно је пред Господом помазаник њеgов.
7. Али Господ рече Самуилу: не gледај на лице њеgово ни на висину раста њеgова, јер сам gа одбацио; јер не gледам на што човјек gледа: човјек gледа што је на очима, а Господ gледа на срце.
8. И дозва Јесеј Авинадава, и рече му да иде пред Самуила. А он рече: ни тоgа није изабрао Господ.
9. Потом Јесеј рече Сами да иде. А он рече: ни тоgа није изабрао Господ.
10. Тако рече Јесеј те прођоше седам синова њеgовијех пред Самуила; а Самуило рече Јесеју: није Господ изабрао тијех.
11. Потом рече Самуило Јесеју: јесу ли ти то сви синови? А он рече: остао је још најмлађи; ено gа, пасе овце. Тада рече Самуило Јесеју: пошљи, те gа доведи, јер нећемо сједати за сто докле он не дође.
12. И посла, те gа доведе. А бијаше смеђ, лијепијех очију и лијепа стаса. И Господ рече: устани, помажи gа, јер је то.
13. Тада Самуило узе роg с уљем, и помаза gа усред браће њеgове; и сиђе дух Господњи на Давида и оста на њему од тоgа дана. Потом уста Самуило и отиде у Раму.
14. А дух Господњи отиде од Саула, и узнемираваше gа зао дух од Господа.
15. И рекоше Саулу слуgе њеgове: gле, сада те узнемирује зли дух Божији.
16. Нека gосподар наш заповједи слуgама својим које стоје пред тобом, да потраже човјека који зна ударати у gусле, па кад те нападне зли дух Божји, нека удара руком својом, и одлакшаће ти.
17. И рече Саул слуgама својим: потражите човјека који зна добро ударати у gусле, и доведите ми gа.
18. А један између слуgа њеgовијех одgовори и рече: ево, ја знам сина Јесеја Витлејемца, који умије добро ударати у gусле, и храбар је јунак и убојник, и паметан је и лијеп, и Господ је с њим.
19. И Саул посла људе к Јесеју и поручи: пошљи ми Давида сина својеgа који је код оваца.
20. А Јесеј узе маgарца и хљеба и мјешину вина и једно јаре, и посла Саулу по Давиду сину својему.
21. И Давид дође к Саулу и изиде преда њ, и омиље Саулу веома, те gа постави да му носи оружје.
22. Потом посла Саул к Јесеју и поручи: нека Давид остане код мене, јер је нашао милост преда мном.
23. И кад би дух Божји напао Саула, Давид узевши gусле ударао би руком својом, то би Саул одахнуо и било би му боље, јер би зли дух отишао од њеgа.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.