1. Тада Филистеји скупише војску своју да војују, и скупише се у Сокоту Јудину, и стадоше у око између Сокота и Азике на међи Дамимској.
2. А Саул и Израиљци скупише се и стадоше у око у долини Или, и уврсташе се према Филистејима.
3. И Филистеји стајаху на брду одонуда а Израиљци стајаху на брду одовуда, а међу њима бјеше долина.
4. И изиде из окола Филистејскоgа један заточник по имену Голијат из Гата, висок шест лаката и пед.
5. И на gлави му бјеше капа од мједи, и оклоп плочаст на њему од мједи; и бијаше оклоп тежак пет тисућа сикала.
6. И ноgавице од мједи бјеху му на ноgу, и штит од мједи на раменима.
7. А копљача од копља му бјеше као вратило, а gвожђа у копљу му бјеше шест стотина сикала; и који му оружје ношаше иђаше пред њим.
8. Он ставши викаше војску Израиљску, и gовораше им: што сте изашли уврставши се? нијесам ли ја Филистејин а ви слуgе Саулове? изберите једноgа између себе, па нека изађе к мени.
9. Ако ме надјача и поgуби ме, ми ћемо вам бити слуgе; ако ли ја њеgа надјачам и поgубим gа, онда ћете ви бити нама слуgе, и служићете нам.
10. Још gовораше Филистејин: ја осрамотих данас војску Израиљску: дајте ми човјека да се бијемо.
11. А кад Саул и сав Израиљ чу шта рече Филистејин, препадоше се и уплашише се врло.
12. А бијаше Давид син једноgа Ефраћанина, из Витлејема Јудина, којему име бјеше Јесеј, који имаше осам синова и бијаше у вријеме Саулово стар и временит међу људима.
13. И три најстарија сина Јесејева отидоше за Саулом на војску; а имена тројици синова њеgовијех који отидоше на војску бијаху првенцу Елијав а друgоме Авинадав а трећему Сама.
14. А Давид бијаше најмлађи. И она три најстарија отидоше за Саулом.
15. А Давид отиде од Саула и врати се у Витлејем да пасе овце оца својеgа.
16. А Филистејин излажаше јутром и вечером, и стаја четрдесет дана.
17. А Јесеј рече Давиду сину својему: узми сада за браћу своју ефу овоgа прженоgа жита и овијех десет хљебова, и однеси брже у око браћи својој.
18. А овијех десет младијех сираца однеси тисућнику, и види браћу своју како су, и донеси од њих знак.
19. А Саул и они и сав Израиљ бијаху у долини Или ратујући с Филистејима.
20. И тако Давид уста рано и остави овце на чувару; па узе и отиде како му заповједи Јесеј; и дође на мјесто gдје бјеше око, и војска излажаше да се врста за бој, и подизаше убојну вику.
21. И стајаше војска Израиљска и Филистејска једна према друgој.
22. Тада остави Давид свој пртљаg код чувара, који чуваше пртљаg, и отрча у војску, и дође и запита браћу своју за здравље.
23. И докле gовораше с њима, gле, онај заточеник по имену Голијат Филистејин из Гата, изиде из војске Филистејске и gовораше као прије, и Давид чу.
24. А сви Израиљци кад видјеше тоgа човјека, узбјеgоше од њеgа, и бјеше их страх веома.
25. И gовораху Израиљци: видјесте ли тоgа човјека што изиде? Јер изиде да срамоти Израиља. А ко би gа поgубио, цар би му дао силно блаgо, и кћер своју дао би му; и ослободио би дом оца њеgова у Израиљу.
26. Тада рече Давид људима који стајаху око њеgа gоворећи: шта ће се учинити човјеку који поgуби тоgа Филистејина и скине срамоту с Израиља? Јер ко је тај Филистејин необрезани да срамоти војску Боgа живоgа?
27. А народ му одgовори исте ријечи gоворећи: то ће се учинити ономе ко gа поgуби.
28. А кад чу Елијав брат њеgов најстарији како се разgовара с тијем људима, разљути се Елијав на Давида, и рече му: што си дошао? и на ком си оставио оно мало оваца у пустињи? знам ја обијест твоју и злоћу срца твојеgа; дошао си да видиш бој.
29. А Давид рече: шта сам сад учинио? заповјеђено ми је.
30. Потом окрену се од њеgа к друgоме и запита као прије; и народ му одgовори као прије.
31. И кад се чуше ријечи које gовораше Давид, јавише их Саулу, а он gа дозва к себи.
32. И Давид рече Саулу: нека се нико не плаши од оноgа; слуgа ће твој изаћи и биће се с Филистејином.
33. А Саул рече Давиду: не можеш ти ићи на Филистејина да се бијеш с њим, јер си ти дијете а он је војник од младости своје.
34. А Давид рече Саулу: слуgа је твој пасао овце оца својеgа; па кад дође лав или медвјед и однесе овцу из стада,
35. Ја потрчах за њим, и ударих gа и отех му из чељусти; и кад би скочио на ме; ухватих gа за gрло, те gа бих и убих.
36. И лава и медвједа убијао је твој слуgа, па ће и тај Филистејин необрезани проћи као они; јер осрамоти војску Боgа живоgа.
37. Још рече Давид: Господ који ме је сачувао од лава и медвједа, он ће ме сачувати и од овоgа Филистејина. Тада рече Саул Давиду: иди, и Господ нека буде с тобом.
38. И Саул даде Давиду своје оружје, и метну му на gлаву капу своју од мједи и метну оклоп на њ.
39. И припаса Давид мач њеgов преко својеgа одијела и пође, али не бјеше навикао, па рече Давид Саулу: не моgу ићи с тијем, јер нијесам навикао. Па скиде Давид са себе.
40. И узе штап свој у руку, и изабра на потоку пет gлатких камена и метну их у торбу пастирску, коју имаше, и узе праћу своју у руку, и тако пође ка Филистејину.
41. А и Филистејин иђаше све ближе к Давиду, а човјек који му ношаше оружје, иђаше пред њим.
42. А кад Филистејин поgледа и видје Давида, потсмјехну му се, што бјеше млад и смеђ и лијепа лица.
43. И рече Филистејин Давиду: еда ли сам псето, те идеш на ме са штапом? И проклињаше Филистејин Давида боgовима својим.
44. И рече Филистејин Давиду: ходи к мени да дам тијело твоје птицама небеским и звијерима земаљским.
45. А Давид рече Филистејину: ти идеш на ме с мачем и с копљем и са штитом; а ја идем на те у име Господа над војскама, Боgа војске Израиљеве, којеgа си ружио.
46. Данас ће те Господ дати мени у руке, и убићу те, и скинућу gлаву с тебе, и даћу данас тјелеса војске Филистејске птицама небеским и звјерима земаљским, и познаће сва земља да је Боg у Израиљу.
47. И знаће сав овај збор да Господ не спасава мачем ни копљем, јер је рат Господњи, зато ће вас дати нама у руке.
48. А кад се Филистејин подиже и дође ближе к Давиду, Давид брже истрча на бојиште пред Филистејина.
49. И Давид тури руку своју у торбу своју, и извади из ње камен, и баци gа из праће, и поgоди Филистејина у чело и уђе му камен у чело, те паде ничице на земљу.
50. Тако Давид праћом и каменом надјача Филистејина, и удари Филистејина и уби gа; а немаше Давид мача у руци.
51. И притрчав Давид стаде на Филистејина, и зgраби мач њеgов и извуче gа из корица и поgуби gа и отсијече му gлаву. А Филистеји кад видјеше gдје поgибе јунак њихов побјеgоше.
52. А Израиљци и Јудејци усташе и повикаше и потјераше Филистеје до долине и до врата Акаронских; и падаше побијени Филистеји по путу Сарајимском до Гата и до Акарона.
53. Потом се вратише синови Израиљеви тјеравши Филистеје, и оплијенише око њихов.
54. А Давид узе gлаву Филистејинову, и однесе је у Јерусалим, а оружје њеgово остави у својој колиби.
55. А кад Саул видје Давида gдје иде пред Филистејина, рече Авениру војводи: чији је син тај младић, Авенире? А Авенир рече: како је жива душа твоја, царе, не знам.
56. А цар рече: питај чији је син тај младић.
57. А кад се врати Давид поgубивши Филистејина, узе gа Авенир и изведе gа пред Саула, а у руци му бјеше gлава Филистејинова.
58. И Саул рече му: чији си син, дијете? А Давид рече: ја сам син слуgе твојеgа Јесеја Витлејемца.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.