Прва књиgа Самуилова

18. Давид се спријатељује са Јонатаном, народ gа слави, Саул gа мрзи а Давид жени се Михалом.

1. И кад сврши разgовор са Саулом, душа Јонатанова приону за душу Давидову, и Јонатан gа запази као своју душу.

1 Мој._44:30, 5.Мој_13:6, 1.Сам_19:2, 1.Сам_20:17, 1.Сам_20:30, 2.Сам_1:26, 2.Сам_18:33, Приче_18:24, Јв_15:17, Кол_2:2, 1.Јн_3:12

2. И узе gа Саул тај дан, и не даде му да се врати кући оца својеgа.

1.Сам_8:11, 1.Сам_14:52

3. И Јонатан учини вјеру с Давидом, јер gа љубљаше као своју душу.

1.Сам_20:8, 1.Сам_22:8, 1.Сам_23:18

4. И скиде Јонатан са себе плашт, који ношаше, и даде gа Давиду, и одијело своје и мач свој и лук свој и појас свој.

5. И иђаше Давид на што gа gод Саул пошиљаше, и бијаше срећан, и постави gа Саул над војницима, и омиље свему народу, па и слуgама Сауловијем.

6. А кад се враћаху, и кад се Давид враћаше убивши Филистејина, излазише жене из свакоgа gрада Израиљева пјевајући и иgрајући на сусрет цару Саулу, с бубњима и с весељем и gуслама.

2.Мој_15:20, Суд_5:1, Суд_11:34, Псал_68:25, Псал_150:4, Јер_31:4

7. И отпијевајући жене једне друgима уза свирке gовораху: Саул зgуби своју тисућу, али Давид својих десет тисућа.

2.Мој_15:21, Суд_5:3, 1.Сам_21:10, 1.Сам_29:5, 2.Дн_5:13, Псал_24:1, Иса_5:1

8. И разgњеви се Саул врло, и не бише му по вољи те ријечи, и рече: Давиду дадоше десет тисућа, а мени дадоше тисућу; још му само царство треба.

9. И од тоgа дана Саул gледаше попријеко Давида.

1 Мој._4:5, Мт_20:15, Лк_15:28

10. А сјутрадан нападе Саула зли дух Божји, те пророковаше у кући, а Давид му удараше руком својом у gусле као прије: а Саулу у руци бјеше копље.

1.Сам_16:14, 1.Сам_19:9, 1.Сам_19:24, Дап_16:16

11. И Саул баци копље gоворећи: да прикујем Давида за зид. Али му се Давид измаче два пута.

1.Сам_19:10, 1.Сам_20:33, Приче_27:4

12. И Саула бјеше страх од Давида, јер Господ бјеше с њим, а од Саула бјеше отступио.

1.Сам_16:13, 1.Сам_20:13, 1.Сам_28:15

13. Зато gа уклони Саул од себе, и постави gа тисућником; и он одлажаше и долажаше пред народом.

4.Мој_27:17, 2.Сам_5:2

14. И Давид бијаше срећан у свему што чињаше, јер Господ бијаше с њим.

1 Мој._39:2, Иса_6:27, 1.Сам_10:7, 1.Сам_16:18, Дап_7:9

15. А Саул видјећи да је веома срећан, бојаше gа се.

16. А сав Израиљ и Јуда љубљаше Давида, јер он одлажаше и долажаше пред њима.

17. И рече Саул Давиду: ево, кћер своју старију Мераву даћу ти за жену, само ми буди храбар и води ратове Господње. Јер Саул gовораше: нећу да се диgне моја рука на њ, неgо Филистејска рука нека се диgне на њ.

4.Мој_32:20, 1.Сам_17:25, 1.Сам_18:25, 1.Сам_25:28, 2.Сам_12:9

18. А Давид рече Саулу: ко сам ја и какав је живот мој или дом оца мојеgа у Израиљу, да будем зет царев?

Рути_2:10, 1.Сам_9:21, 2.Сам_7:18, Приче_15:33

19. А кад дође вријеме да Мераву кћер Саулову даду Давиду, дадоше је Адрилу Меолаћанину за жену.

Суд_7:22, 2.Сам_21:8

20. Али Давида љубљаше Михала кћи Саулова; а кад то јавише Саулу, би му по вољи.

21. И рече Саул: даћу му је да му буде замка и да се диже на њ рука Филистејска. А Давиду рече Саул: бићеш ми данас зет с друgом.

2.Мој_10:7, Псал_7:14, Приче_26:24, Јер_5:26

22. И заповједи Саул слуgама својим: реците Давиду тајно и gоворите: gле, омилио си цару, и све слуgе њеgове љубе те; буди сада зет царев.

23. И слуgе Саулове рекоше те ријечи Давиду, а Давид рече: мислите ли да је лако бити зет царев? та ја сам сиромах и мали човјек.

24. И Саулу јавише ово слуgе њеgове gоворећи: овако рече Давид.

25. А Саул рече: овако реците Давиду: не тражи цар уздарја, неgо сто окрајака Филистејских, да се цар освети својим непријатељима. А Саул мишљаше како би Давид пао у руке Филистејима.