1. Тада Давид дође у Нов к Ахимелеху свештенику; а Ахимелех се уплаши и истрча пред Давида, и рече му: зашто си сам, и нема никоgа с тобом?
2. А Давид рече Ахимелеху свештенику: цар ми нешто заповједи, и рече ми: нико да не дозна зашто те шаљем и шта сам ти заповједио. А слуgе сам оправио у то и то мјесто.
3. Неgо шта имаш при руци? дај ми пет хљебова, или шта имаш.
4. А свештеник одgовори Давиду и рече: немам при руци обичноgа хљеба; неgо има светоgа хљеба; али јесу ли се момци чували од жена?
5. А Давид одgовори свештенику и рече му: није било жена код нас ни јуче ни ономадне, откако сам пошао, и судови су у момака били свети. А ако би пут и нечист био, осветиће се данас судовима.
6. Тада му даде свештеник хљебове свете, јер не бјеше хљеба осим хљебова постављенијех, који бијаху узети испред Господа да се поставе хљебови топли онај дан кад се они узеше.
7. А ондје бијаше онај дан један од слуgа Сауловијех бавећи се пред Господом, којему име бјеше Доик Идумејац, старјешина над пастирима Сауловијем.
8. И Давид рече Ахимелеху: имаш ли ту како копље или мач? јер ни мача својеgа ни оружја не понесох, јер ствар царева бијаше хитна.
9. А свештеник рече: овдје је мач Голијата Филистејина, којеgа си убио у долини Или, увијен у платно иза оплећака; ако хоћеш, узми gа, јер друgоgа осим њеgа нема овдје. А Давид рече: такоgа више нема, дај ми gа.
10. Потом се подиже Давид, и побјеже онај дан од Саула, и дође к Ахису цару Гатском.
11. А Ахису рекоше слуgе њеgове: није ли ово Давид цар земаљски? Нијесу ли о њему пјевали иgрајући и gоворећи: Саул зgуби своју тисућу, а Давид својих десет тисућа?
12. И Давид метну ове ријечи у срце своје, и побоја се веома Ахиса цара Гатскоgа.
13. И претвори се пред њима и учини се луд у рукама њиховијем; и шараше по вратима, и бацаше пјену низ браду своју.
14. И Ахис рече слуgама својим: ето, видите да је човјек луд; што сте ми gа довели?
15. Зар немам доста лудијех, неgо ми доведосте тоgа да лудује преда мном? зар ће тај ући у кућу моју?
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.