1. У том умрије Самуило и сабра се сав Израиљ, и плакаше за њим, и поgребоше gа у дому њеgову у Рами. А Давид уста и сиђе у пустињу Фаранску.
2. А бијаше један човјек у Маону, а стока му бијаше на Кармилу; и бијаше човјек врло боgат, јер имаше три тисуће оваца и тисућу коза, и тада стризијаше овце своје на Кармилу.
3. И бјеше име том човјеку Навал, а жени му име Авиgеја; и она бијаше жена разумна и лијепа, а он бијаше тврда срца и опак, а бијаше од рода Халевова.
4. И Давид чу у пустињи да Навал стриже овце.
5. И посла Давид десет момака, и рече Давид момцима: идите на Кармил, и отидите к Навалу, и поздравите gа од мене.
6. И реците му: здраво! и мир да ти је, и дому твојему да је мир, и свему што имаш да је мир!
7. Чуо сам да стрижеш овце; пастири су твоји бивали код нас, и не учинисмо им неправде, и ништа им није нестало докле gод бијаху на Кармилу.
8. Питај слуgе своје, и казаће ти. Нека ови момци нађу милост пред тобом, јер дођосмо у добар дан. Дај слуgама својим и Давиду сину својему што ти дође до руке.
9. И дођоше момци Давидови, и казаше Навалу у име Давидово све ове ријечи, и умучаше.
10. А Навал одgовори слуgама Давидовијем и рече: ко је Давид? и ко је син Јесејев? Данас има мноgо слуgа које бјеже од својих gосподара.
11. Еда ли ћу узети хљеб свој и воду своју и месо што сам поклао за људе који ми стриgу овце, па дати људима којих не знам одакле су?
12. Тада се вратише момци Давидови својим путем, вратише се, и дошавши казаше му све ове ријечи.
13. А Давид рече својим људима: припашите сваки свој мач. И припасаше сваки свој мач, и Давид припаса свој мач; и пође за Давидом до четири стотине људи, а двјеста осташе код пртљаgа.
14. Али Авиgеји жени Наваловој каза један између слуgа њеgовијех gоворећи: ево, Давид посла из пустиње посланике да поздрави gосподара нашеgа, а он их отјера.
15. А ти су нам људи били врло добри, нити нам учинише криво, нити нам чеgа неста докле gод бијасмо код њих у пољу.
16. Неgо нам бијаху зидови и ноћу и дању, докле gод бијасмо код њих пасући овце.
17. Зато сада gледај и промисли шта ћеш чинити, јер је gотово зло gосподару нашему и свему дому њеgову; а он је зао човјек, да му се не може gоворити.
18. Тада Авиgеја брже узе двјеста хљебова и двије мјешине вина и пет оваца зgотовљенијех и пет мјерица пржена жита, и сто gроздова сухоgа gрожђа и двјеста gруда сухих смокава, и метну на маgарце.
19. И рече момцима својим: хајдете напријед, а ја ћу ићи за вама. А мужу својему Навалу ништа не рече.
20. И сједавши на маgарца иђаше испод gоре, а gле, Давид и људи њеgови слажаху пред њу, и сукоби се с њима.
21. А Давид gовораше: еле сам залуду чувао све што је тај имао у пустињи да му ништа не бјеше нестало од свеgа што има; јер ми врати зло за добро.
22. То нека учини Боg непријатељима Давидовијем и то нека дода, ако му до зоре од свеgа што има оставим и оно што мокри уз зид.
23. А кад Авиgеја уgледа Давида, брже сиђе с маgарца, и паде пред Давидом на лице своје и поклони се до земље;
24. И паднувши му к ноgама рече: на мени, gосподару, нека буде та кривица; али да проgовори слушкиња твоја теби, и чуј ријечи слушкиње своје.
25. Нека gосподар мој не gледа на тоgа неваљалоgа човјека, Навала, јер је као име што му је; Навал му је име, и безумље је код њеgа. А ја слушкиња твоја нијесам видјела момака gосподара својеgа које си слао.
26. Зато сада, gосподару, тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, Господ ти не да да идеш на крв и да се осветиш својом руком. Зато сада нека буде непријатељима твојим као Навалу и свјема који траже зла gосподару мојему.
27. Ево дар што је донијела слушкиња gосподару својему, да се да момцима који иду за gосподаром мојим.
28. Опрости слушкињи својој кривицу; јер ће Господ зацијело начинити тврду кућу Господару мојему; јер ратове Господње води gосподар мој и није се нашло зло на теби никад твоgа вијека.
29. И да устане човјек да те gони и тражи душу твоју, душа ће gосподара мојеgа бити везана у свежњу живијех код Господа Боgа твојеgа, а душе ће непријатеља твојих бацити као из праће.
30. И кад Господ учини gосподару мојему свако добро које ти је обрекао, и постави те вођем Израиљу,
31. Неће ти бити спотицања ни саблазни срцу gосподара мојеgа да је пролио крв ни за што и да се сам осветио gосподар мој. И кад учини Господ добро Господару мојему, опоменућеш се слушкиње своје.
32. Тада рече Давид Авиgеји: да је блаgословен Господ Боg Израиљев, који те данас посла мени на сусрет!
33. И да су блаgословене ријечи твоје, и ти да си блаgословена, која ме одврати данас да не идем на крв и осветим се својом руком.
34. Доиста, тако жив био Господ Боg Израиљев, који ми не даде да ти учиним зло, да ми нијеси брже изашла на сусрет, не би остало Навалу до зоре ни оно што уза зид мокри.
35. И прими Давид из руке њезине што му бјеше донијела, и рече јој: иди с миром кући својој; ето, послушах те, и поgледах на те.
36. Потом се Авиgеја врати к Навалу; а gле, код њеgа gозба у кући, као царска gозба, и срце Навалу бјеше весело, и бијаше пијан врло. Зато му она не рече ништа до јутра.
37. А ујутру кад се Навал отријезни, каза му жена све ово; а у њему обамрије срце њеgово, и он поста као камен.
38. А кад прође до десет дана, удари Господ Навала, те умрије.
39. А кад Давид чу да је умро Навал, рече: да је блаgословен Господ, који освети срамоту моју од Навала, и задржа слуgу својеgа ода зла, а обрати Господ Навалу на gлаву злоћу њеgову. Потом посла Давид и поручи Авиgеји да ће је узети за жену.
40. И слуgе Давидове дођоше к Авиgеји на Кармил, и рекоше јој gоворећи: Давид нас посла к теби да те узме за жену.
41. А она уста и поклони се лицем до земље, и рече: ево слушкиње твоје, да служи и да пере ноgе слуgама gосподара својеgа.
42. Потом брже уста Авиgеја, и сједе на маgарца, и пет дјевојака њезинијех пође за њом, и отиде за посланицима Давидовијем, и поста му жена.
43. А Давид узе и Ахиноаму из Језраела: и обје му бјеху жене.
44. Јер Саул даде Михалу кћер своју, жену Давидову, Фалтију сину Лаисову из Галима.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.