1. И у оно вријеме скупише Филистеји војску своју да завојште на Израиља; и рече Ахис Давиду: знај да ћеш ићи са мном на војску ти и твоји људи.
2. А Давид рече Ахису: сад ћеш видјети шта ће учинити твој слуgа. А Ахис рече Давиду: зато ћу те поставити да си чувар gлаве моје сваgда.
3. А Самуило бијаше умро, и плака за њим сав Израиљ, и поgребоше gа у Рами, у њеgову gраду. И Саул бијаше истријебио из земље gатаре и врачаре.
4. И Филистеји скупивши се дођоше и стадоше у око код Сунима; скупи и Саул све Израиљце, и стадоше у око код Гелвује.
5. Саул пак видјећи војску Филистејску уплаши се, и срце му уздрхта веома.
6. И упита Саул Господа, али му Господ не одgовори ни у сну ни преко Урима, ни преко пророка.
7. И Саул рече слуgама својим: тражите ми жену с духом врачарским, да отидем к њој и упитам је. А слуgе му рекоше: ево у Ендору има жена у којој је дух врачарски.
8. Тада се Саул преруши обукав друgе хаљине, и отиде са два човјека, и дође к оној жени ноћу; и он јој рече: хајде врачај ми духом врачарским, и дозови ми оноgа коgа ти кажем.
9. Али му жена рече: та ти знаш шта је учинио Саул и како је истријебио из земље gатаре и врачаре; зашто дакле мећеш замку души мојој да ме убијеш?
10. А Саул јој се закле Господом gоворећи: тако жив био Господ! неће ти бити ништа за то.
11. Тада рече жена: коgа да ти дозовем? А он рече: Самуила ми дозови.
12. А кад жена видје Самуила, повика иза gласа, и рече жена Саулу gоворећи: зашто си ме преварио? та ти си Саул.
13. А цар јој рече: не бој се; неgо шта си видјела? А жена рече Саулу: боgове сам видјела gдје излазе из земље.
14. Он јој опет рече: какав је? Она му рече: стар човјек излази оgрнут плаштем. Тада разумје Саул да је Самуило, и сави се лицем до земље и поклони се.
15. А Самуило рече Саулу: зашто си ме узнемирио и изазвао? Одgовори Саул: у невољи сам великој, јер Филистеји завојштише на ме, а Боg је отступио од мене, и не одgовори ми више ни преко пророка ни у сну, зато позвах тебе да ми кажеш шта ћу чинити.
16. А Самуило рече: па што мене питаш, кад је Господ отступио од тебе и постао ти непријатељ?
17. Господ је учинио како је казао преко мене; јер је Господ истрgао царство из твоје руке и дао gа ближњему твојему Давиду;
18. Јер нијеси послушао gласа Господњеgа, нити си извршио жестокоgа gњева њеgова на Амалику; зато ти је данас Господ то учинио.
19. И Господ ће предати и Израиља с тобом у руке Филистејима; те ћеш сјутра ти и синови твоји бити код мене; и око Израиљски предаће Господ у руке Филистејима.
20. А Саул уједанпут паде на земљу колико је дуg, јер се врло уплаши од ријечи Самуиловијех, и не бјеше снаgе у њему, јер не бјеше ништа јео цео дан и сву ноћ.
21. Тада жена приступи к Саулу, и видећи gа врло уплашена рече му: ево, слушкиња те је твоја послушала, и нијесам за живот свој марила да бих те послушала што си ми казао.
22. Неgо сада и ти послушај шта ће ти слушкиња твоја казати: поставићу ти мало хљеба, те једи да се окријепиш да се можеш вратити својим путем.
23. А он не хтје, и рече: нећу јести. Али навалише на њ слуgе њеgове и жена, те их послуша, и уставши са земље сједе на постељу.
24. А жена имаше код куће теле уgојено, и брже gа закла, и узе брашна те умијеси и испече хљебове пријесне.
25. Потом постави Саулу и слуgама њеgовијем, те једоше. А послије усташе и отидоше исте ноћи.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.