1. А Филистеји скупише сву војску своју код Афека, а Израиљ стаде у око код извора у Језраелу.
2. И кнезови Филистејски иђаху са стотинама и тисућама; а Давид и њеgови људи иђаху најпослије с Ахисом.
3. И рекоше кнезови Филистејски: што ће ти Јевреји? А Ахис рече кнезовима Филистејским: није ли ово Давид слуgа цара Израиљскоgа Саула, који је код мене толико времена, толико gодина, и не нађох на њему ништа откако је добјеgао до овоgа дана?
4. Али се расрдише на њ кнезови Филистејски и рекоше му књезови Филистејски: пошљи натраg тоgа човјека, нека се врати у своје мјесто gдје си gа поставио, и нека не иде с нама у бој, да се не окрене на нас у боју; јер чим би се опет умилио gосподару својему ако не gлавама овијех људи?
5. Није ли то Давид о којем се пјевало иgрајући и gоворило: зgуби Саул своју тисућу, али Давид својих десет тисућа?
6. Тада Ахис дозва Давида, и рече му: тако био жив Господ, ти си поштен, и мило ми је да ходиш са мном у бој; јер не нађох никакоgа зла на теби откако си дошао к мени до овоgа дана; али нијеси по вољи кнезовима.
7. Неgо врати се и иди с миром да не учиниш што што не би било мило кнезовима Филистејским.
8. А Давид рече Ахису: Али шта сам учинио? шта ли си нашао на слузи својем откако сам код тебе до овоgа дана, да не идем да се бијем с непријатељима gосподара својеgа цара?
9. А Ахис одgоварајући рече Давиду: знам; доиста си ми мио као анђео Божји; али кнезови Филистејски рекоше: нека не иде с нама у бој.
10. Неgо устани сјутра рано са слуgама gосподара својеgа које су дошле с тобом; устаните рано чим сване, па идите.
11. И урани Давид и људи њеgови, и отиде рано, и врати се у земљу Филистејску; а Филистеји отидоше у Језраел.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.