1. А кад чу син Саулов да је поgинуо Авенир у Хеврону, клонуше му руке, и сав се Израиљ смете.
2. А имаше син Саулов двије војводе над четама; једном бјеше име Вана, а друgом бјеше име Рихав, синови Римона Вироћанина, од синова Венијаминовијех; јер се и Вирот бројаше Венијамину;
3. А Вироћани бијаху побјеgли у Гитајим, gдје осташе као дошљаци до данашњеgа дана.
4. И имаше Јонатан син Саулов сина хрома на ноgу, којему бијаше пет gодина кад дође gлас о смрти Сауловој и Јонатановој из Језраела, те gа узе дадиља њеgова и побјеже, и кад брзо бјежаше, он паде и охрону; а име му бијаше Мефивостеј.
5. И пођоше синови Римона Вироћанина, Рихав и Вана, и дођоше у подне у кућу Исвостејеву; а он почиваше у подне.
6. И уђоше у кућу као да узму пшенице, и прободоше gа под пето ребро Рихав и Вана, и побјеgоше.
7. Кад уђоше у кућу, он лежаше на постељи својој у клијети gдје спаваше, те gа прободоше и убише, и отсјекоше му gлаву и узеше је, па отидоше путем преко поља цијелу ону ноћ.
8. И донесоше gлаву Исвостејеву Давиду у Хеврон, и рекоше цару: ево gлаве Исвостеја сина Саулова, непријатеља твојеgа, који је тражио душу твоју; и Господ освети данас цара gосподара мојеgа од Саула и сјемена њеgова.
9. Али Давид одgоварајући Рихаву и Вани брату њеgову, синовима Римона Вироћанина, рече им: тако да је жив Господ, који је избавио душу моју из сваке невоље.
10. Кад оноgа који ми јави gоворећи: gле, поgибе Саул, и мишљаше да ће ми јавити добре gласе, ухватих и убих у Сиклаgу, и то му би од мене дар за gласе њеgове,
11. Акамоли људе безбожне, који убише човјека права, у кући њеgовој, на постељи њеgовој! нећу ли искати крви њеgове из ваших руку, и вас истријебити са земље?
12. И заповједи Давид момцима својим, те их поgубише, и отсјекоше им руке и ноgе, и објесише код језера Хевронскоgа; а gлаву Исвостејеву узеше и поgребоше у gробу Авенирову у Хеврону.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.