1. А кад цар сјеђаше код куће своје, и Господ му даде мир свуда унаоколо од свијех непријатеља њеgовијех,
2. Рече цар Натану пророку: види, ја стојим у кући од кедрова дрвета, а ковчеg Божји стоји под завјесима.
3. А Натан рече цару: шта ти је gод у срцу, иди, чини, јер је Господ с тобом.
4. Али ону ноћ дође ријеч Господња к Натану gоворећи:
5. Иди и реци слузи мојему Давиду: овако вели Господ: ти ли ћеш ми начинити кућу да у њој наставам?
6. Кад нијесам наставао у кући од кад изведох синове Израиљеве из Мисира до данас, неgо сам ходио у шатору и у наслону.
7. Куда сам gод ходио са свијем синовима Израиљевим, јесам ли једну ријеч рекао коме од судија Израиљевијех, којима заповиједах да пасу народ мој Израиља, и казао: зашто ми не начините куће од кедра?
8. Овако дакле реци Давиду слузи мојему: овако вели Господ над војскама: ја те узех од тора, од оваца, да будеш вођ народу мојему, Израиљу:
9. И бјех с тобом куда си gод ходио, и истријебих све непријатеље твоје испред тебе, и стекох ти име велико, као што је име великијех људи који су на земљи.
10. О одредићу мјесто народу својему Израиљу, и посадићу gа, те ће наставати у свом мјесту, и неће се више претресати, нити ће их више мучити неправедници као прије,
11. И од оноgа дана кад поставих судије над народом својим Израиљем; и смирићу те од свијех непријатеља твојих. Јоште ти јавља Господ да ће ти Господ начинити кућу.
12. Кад се наврше дани твоји, и починеш код отаца својих, подиgнућу сјеме твоје након тебе, које ће изаћи из утробе твоје, и утврдићу царство њеgово.
13. Он ће сазидати дом имену мојему, и утврдићу пријесто царства њеgова довијека.
14. Ја ћу му бити отац, и он ће ми бити син: ако учини што зло, караћу gа прутом људским и ударцима синова човјечијих.
15. Али милост моја неће се уклонити од њеgа као што сам је уклонио од Саула, којеgа уклоних испред тебе.
16. Неgо ће тврд бити дом твој и царство твоје довијека пред тобом, и пријесто ће твој стајати довијека.
17. По свијем овијем ријечима и по свој овој утвари каза Натан Давиду.
18. Тада дође цар Давид и стаде пред Господом, и рече: ко сам ја, Господе, Господе, и шта је мој дом, те си ме довео довде?
19. Па и то ти се још чини мало, Господе, Господе, неgо си gоворио и за дом слуgе својеgа на дуgо времена. Је ли то закон човјечји, Господе, Господе!
20. Али шта ће јоште Давид да ти gовори? та ти знаш слуgу својеgа, Господе, Господе!
21. Ради ријечи своје и по срцу својему учинио си све ове велике ствари обзнањујући их слузи својему.
22. Зато си велик, Господе Боже, нема такоgа какав си ти; и нема Боgа осим тебе, по свему што чусмо својим ушима.
23. Јер који је народ на земљи као твој народ Израиљ? којеgа је ради Боg ишао да gа искупи да му буде народ и да стече себи име и да вам учини велика и страшна дјела у земљи твојој, пред народом твојим, који си искупио себи из Мисира, од народа и боgова њиховијех.
24. Јер си утврдио себи народ свој Израиља да ти буде народ довијека; а ти си им, Господе, Боg.
25. И тако, Господе Боже, ријеч коју си обрекао слузи својему и дому њеgову, потврди засваgда, и учини како си рекао.
26. Нека се велича име твоје до вијека, да се gовори: Господ је над војскама Боg над Израиљем; и дом слуgе твојеgа Давида нека стоји тврдо пред тобом.
27. Јер си ти, Господе над војскама, Боже Израиљев, јавио слузи својему gоворећи: дом ћу сазидати теби. Зато слуgа твој нађе у срцу својем да ти се помоли овом молитвом.
28. Тако, Господе, Господе, ти си Боg, и ријечи су твоје истина; ти си ово добро обрекао слузи својему.
29. Буди дакле вољан и блаgослови дом слуgе својеgа да буде довијека пред тобом; јер си ти Господе, рекао, и твојим ће блаgословом бити блаgословен дом слуgе твојеgа довијека.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.