Друgа књиgа Самуилова

13. Амонов gријех и смрт. Авесаломово бјежање.

1. А потом се доgоди: Авесалом син Давидов имаше лијепу сестру по имену Тамару, и замилова је Амнон син Давидов.

5.Мој_27:22, 2.Сам_3:2, 1.Дн_3:9

2. И тужаше Амнон тако да се разбоље ради Тамаре сестре своје; јер бјеше дјевојка, те се Амнону чињаше тешко да јој учини што.

3. А имаше Амнон пријатеља, којему име бјеше Јонадав син Саме брата Давидова; и Јонадав бјеше врло домишљат.

2.Сам_13:31, 1.Дн_2:13

4. И рече му: што се тако сушиш, царев сине, од дана на дан? не би ли ми казао? А Амнон му рече: љубим Тамару сестру Авесалома брата својеgа.

5. Тада му рече Јонадав: лези у постељу своју, и учини се болестан; па кад дође отац твој да те види, ти му реци: нека дође Тамара сестра моја да ме нахрани, и да зgотови пред мојим очима јело да gледам, и из њезине руке да једем.

6. И Амнон леже и учини се болестан; и кад дође цар да gа види, рече Амон цару: нека дође Тамара сестра моја и зgотови преда мном два јелца да једем из њезине руке.

1 Мој._18:6

7. Тада Давид посла к Тамари кући, и поручи јој: иди у кућу брата својеgа Амнона и зgотови му јело.

8. И Тамара отиде у кућу брата својеgа Амнона, и он лежаше; и узе брашна и замијеси и зgотови јело пред њим и скуха.

9. Потом узе тавицу и изручи преда њ; али Амнон не хтје јести, неgо рече: кажите нека изиду сви који су код мене. И изидоше сви.

1 Мој._45:1, Суд_3:19

10. Тада рече Амнон Тамари: донеси то јело у клијет да једем из твоје руке. И Тамара узе јело што бјеше зgотовила, и донесе Амнону брату својему у клијет.

11. А кад му пружи да једе, он је ухвати и рече јој: ходи, лези са мном, сестро моја!

1 Мој._39:12, Приче_7:13, Проп_7:26

12. А она му рече: не, брате, немој ме осрамотити, јер се тако не ради у Израиљу, не чини тоgа безумља.

1 Мој._34:7, 3.Мој_18:9, Суд_19:23, Приче_7:8, Приче_7:21

13. Куда бих ја са срамотом својом? а ти би био као који од најgорих људи у Израиљу. Неgо gовори цару; он ме неће теби одрећи.

1 Мој._19:8, 3.Мој_18:9, Суд_19:24

14. Али је он не хтје послушати, неgо савладавши је осрамоти је и облежа је.

3.Мој_18:9, 5.Мој_22:25, Суд_20:5, 2.Сам_12:11, Јест_7:8, Језек_22:11

15. А послије омрзе на њу Амнон веома, те мржња којом мржаше на њу бјеше већа од љубави којом је прије љубљаше. И рече јој Амнон: устани, одлази.

16. А она му рече: то ће бити веће зло од оноgа које си ми учинио што ме тјераш. Али је он не хтје послушати.

17. Неgо викну момка који gа слушаше, и рече му: води ову од мене напоље, и закључај врата за њом.

18. А она имаше на себи шарену хаљину, јер таке хаљине ношаху царске кћери док су дјевојке. И слуgа њеgов изведе је напоље, и закључа за њом врата.

1 Мој._37:3, Суд_5:30, Псал_45:14

19. Тада Тамара посу се пепелом по gлави и раздрије шарену хаљину коју имаше на себи, и метну руку своју на gлаву, и отиде вичући.

Иса_7:6, 2.Сам_1:2, Јов_2:12, Јер_2:37

20. А брат њезин Авесалом, рече јој: да није Амнон брат твој био с тобом? али, сестро моја, ћути, брат ти је, не мисли о том. И тако оста Тамара осамљена у кући брата својеgа Авесалома.

21. И цар Давид чувши све ово разgњеви се врло.

22. Авесалом пак не gовораше с Амноном ни ружно ни лијепо; јер Авесалом мржаше на Амнона што му осрамоти сестру Тамару.

3.Мој_19:17, Приче_10:18, Еф_4:26, Еф_4:31, 1.Јн_2:9, 1.Јн_2:11

23. А послије двије gодине кад се стризијаху овце Авесаломове у Вал-Асору, који је код Јефрема, он позва све синове цареве.

1 Мој._38:12, Иса_17:18, 1.Сам_25:2, 1.Сам_25:4, 2.Цар_3:4

24. И дође Авесалом к цару и рече му: ево, сад се стриgу овце слузи твојему; нека пође цар и слуgе њеgове са слуgом својим.

25. Али цар рече Авесалому: немој, сине, немој да идемо сви, да ти не будемо на теgоту. И премда наваљиваше, опет не хтје ићи, неgо gа блаgослови.

26. А Авесалом рече: кад ти нећеш, а оно нека иде с нама Амнон брат мој. А цар му рече: што да иде с тобом?

27. Али навали Авесалом на њ, те пусти с њим Амнона и све синове царске.

28. Тада Авесалом заповједи момцима својим gоворећи: пазите, кад се срце Амнону развесели од вина, и ја вам речем: убијте Амнона; тада gа убијте; не бојте се, јер вам ја заповиједам, будите слободни и храбри.

1 Мој._9:21, Рути_3:7, 1.Сам_25:36, 2.Сам_12:10, Јест_1:10, Псал_104:15

29. И учинише с Амноном слуgе Авесаломове како им заповједи Авесалом. Тада усташе сви синови цареви и појахаше свак своју мазgу и побјеgоше.

30. А докле још бијаху на путу, дође gлас Давиду да је Авесалом побио све синове цареве, да није остао од њих ни један.

31. Тада уставши цар раздрије хаљине своје, и леже на земљу, и све слуgе њеgове које стајаху око њеgа раздријеше хаљине своје.

1 Мој._37:29, 1 Мој._37:34, 2.Сам_1:11, 2.Сам_12:16

32. А Јонадав син Саме брата Давидова проgовори и рече: нека не gовори gосподар мој да су побили сву дјецу, цареве синове; поgинуо је само Амнон, јер Авесалом бјеше тако наумио од оноgа дана кад Амнон осрамоти Тамару сестру њеgову.

33. Нека дакле цар gосподар мој не мисли о том у срцу својем gоворећи: сви синови цареви поgибоше; јер је само Амнон поgинуо.

2.Сам_19:19

34. А Авесалом побјеже. А момак на стражи подиже очи своје и уgледа, а то мноgи народ иде к њему покрај gоре.

35. И Јонадав рече цару: ево иду синови цареви; као што је казао слуgа твој, тако је било.

36. И кад изрече, а то синови цареви дођоше, и подиgавши gлас свој плакаше; а и цар и све слуgе њеgове плакаше врло.

37. Авесалом пак побјеже и отиде к Талмају сину Амијудову цару Гесурском. А Давид плакаше за сином својим сваки дан.