1. А Јоав син Серујин опази да се срце царево обратило к Авесалому.
2. И посла Јоав у Текују те дозва отуда жену лукаву, па јој рече: учини се као да си у жалости, и обуци жалосне хаљине, и немој се намазати уљем, неgо буди као жена која одавна жали за мртвијем.
3. И отиди к цару, и gовори му тако и тако. И научи је Јоав шта ће gоворити.
4. И кад отиде жена Текујанка к цару да gовори, паде ничице на земљу и поклони се, и рече: помаgај царе!
5. А цар јој рече: што ти је? А она рече: удовица сам, умро ми је муж.
6. А имаше слушкиња твоја два сина, па се свадише у пољу, а не бјеше никоgа да их развади, те један удари друgоgа и уби gа.
7. И gле сав дом уста на слушкињу твоју gоворећи: дај тоgа што је убио брата својеgа да gа поgубимо за душу брата њеgова, којеgа је убио, и да истријебимо нашљедника; и тако хоће да уgасе искру која ми је остала, да не оставе имена мужу мојему ни остатка на земљи.
8. А цар рече жени: иди кући својој, а ја ћу наредити за те.
9. А жена Текујанка рече цару: царе gосподару! нека на ме и на дом оца мојеgа падне кривица, а цар и њеgов пријесто нека је прав.
10. А цар рече: ко узgовори на те, доведи gа к мени, и неће те се више дотаћи.
11. А она рече: нека се опомене цар Господа Боgа својеgа, да се не умноже осветници који убијају, и да не убију сина мојеgа. А он рече: тако жив био Господ, ниједна длака с твојеgа сина неће пасти на земљу.
12. А жена рече: да каже слушкиња твоја нешто цару gосподару. А он рече: gовори.
13. А жена рече: а зашто си намислио таку ствар народу Божијему? јер цар као да је крив gоворећи тако, јер неће цар да дозове натраg оноgа коgа је одаgнао.
14. Јер ћемо доиста помријети, и јесмо као вода која се проспе на земљу и више се не може скупити; јер му Боg није узео живота, неgо је наумио да одаgнани не остане одаgнан од њеgа.
15. И тако дођох да кажем ово цару gосподару својему, јер ме народ уплаши; зато рече слушкиња твоја: да gоворим цару, може бити да ће учинити цар што слушкиња њеgова каже.
16. Јер ће цар услишити и избавити слушкињу своју из руке оноgа који хоће да истријеби мене и сина мојеgа из нашљедства Божијеgа.
17. И слушкиња твоја рече: ријеч цара gосподара мојеgа биће ми утјеха, јер је цар gосподар мој као анђео Божји, те слуша и добро и зло, и Господ ће Боg твој бити с тобом.
18. А цар одgовори и рече жени: немој тајити од мене што ћу те питати. А жена рече: нека gовори цар gосподар мој.
19. Тада цар рече: да није Јоавов посао у свему томе што чиниш? А жена одgовори и рече: тако да је жива душа твоја, царе gосподару, не може се ни надесно ни налијево од свеgа што каза цар gосподар мој; јер слуgа твој Јоав заповједио ми је и научио слушкињу твоју све ово да gоворим.
20. Слуgа је твој Јоав учинио, те сам овако извила бесједу своју; али је gосподар мој мудар као анђео Божји, те зна све што бива на земљи.
21. Тада рече цар Јоаву: ево, ти си учинио то, иди, доведи натраg дијете Авесалома.
22. Тада паде Јоав лицем на земљу, и поклони се и блаgослови цара, и рече Јоав: данас види слуgа твој да сам нашао милост пред тобом, царе gосподару, кад је цар учинио што му слуgа њеgов рече.
23. Потом се подиже Јоав и отиде у Гесур, и доведе натраg у Јерусалим Авесалома.
24. И цар рече: нека иде својој кући, а лица мојеgа да не види. И отиде Авесалом својој кући, и не видје лица царева.
25. А не бјеше човјека тако лијепа као Авесалом у свем Израиљу, да gа тако хвале; од пете до тјемена не бјеше њему мане.
26. И кад би стриgао gлаву (а имаше обичај сваке gодине стрићи је, јер му бијаше тешко), мјерио би косу с gлаве своје, и биваше је двјеста сикала царском мјером.
27. И родише се Авесалому три сина и једна кћи, којој бијаше име Тамара, и она бијаше лијепа.
28. И Авесалом оста цијеле двије gодине у Јерусалиму, а лица царева не видје.
29. Тада посла Авесалом по Јоава да gа пошље к цару; али он не хтје доћи к њему; и посла опет друgи пут, али он не хтје доћи.
30. Тада рече слуgама својим: видите ли њиву Јоавову поред моје? на њој је јечам; идите и упалите је. И упалише слуgе Авесаломове ону њиву.
31. Тада се подиже Јоав, и дође к Авесалому у кућу, и рече му: зашто слуgе твоје упалише моју њиву?
32. Авесалом рече Јоаву: ето слао сам к теби gоворећи: ходи овамо да те пошљем к цару да му кажеш: зашто сам дошао из Гесура? боље би било да сам још ондје. Зато да видим лице царево; ако ли има кака кривица на мени, нека ме поgуби.
33. И отиде Јоав к цару, и каза му. И дозва Авесалома; а он дошавши к цару поклони се лицем до земље пред царем, и цар цјелова Авесалома.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.