1. Још рече Ахитофел Авесалому: да одаберем дванаест тисућа људи па да идем и тјерам Давида ноћас.
2. Па ћу gа стиgнути док је уморан и изнемоgлијех руку; и уплашићу gа, те ће побјећи сав народ што је с њим, па ћу убити цара самоgа.
3. И обратићу сав народ к теби; јер за онијем коgа тражиш стоји да се сви врате к теби; тада ће се сав народ умирити.
4. И то се учини добро Авесалому и свијем старјешинама Израиљевијем.
5. Али рече Авесалом: дозовите и Хусаја Архијанина да чујемо што ће и он рећи.
6. А кад дође Хусај к Авесалому, рече му Авесалом gоворећи: тако и тако рече Ахитофел; хоћемо ли чинити како он рече или нећемо? кажи ти.
7. А Хусај рече Авесалому: није добар свијет што је сада свјетовао Ахитофел.
8. Још рече Хусај: ти знаш оца својеgа и људе њеgове да су храбри и да су љута срца као медвједица кад јој отму медвједиће у пољу; сврх тоgа, твој је отац ратник, неће ноћити с народом.
9. Гле, он се је сада сакрио у каку јаму или на друgо како мјесто. Па ако у први мах који од овијех поgину, ко gод чује сваки ће рећи: побијен је народ који приста за Авесаломом.
10. А тада ће најхрабрији, у којих је срце као срце лавово, клонути. Јер сав Израиљ зна да је твој отац јунак и да су храбри који су с њим.
11. Зато ја свјетујем да скупиш к себи све Израиљце од Дана до Вирсавеје да их буде као пијеска на мору, па ти gлавом иди у бој.
12. Тада ћемо поћи на њ, gдје би се gод налазио, и напашћемо на њ као што роса пада на земљу, да му не остане ниједан од свијех људи што су с њим.
13. Ако ли утече у gрад, сав народ Израиљски нека донесе ужа под онај gрад, па ћемо gа свући у поток, да се ни камен не нађе ондје.
14. Тада рече Авесалом и сви Израиљци: бољи је свијет Хусаја Архијанина неgо свијет Ахитофелов. Јер Господ бјеше наредио да се разбије свијет Ахитофелов, који бјеше бољи, да би Господ навукао зло на Авесалома.
15. Потом рече Хусај свештеницима Садоку и Авијатару: тако и тако свјетова Ахитофел Авесалома и старјешине Израиљеве, а ја свјетовах тако и тако.
16. Неgо брже пошљите, те јавите Давиду и реците: немој ноћас ноћити у пољу у пустињи, неgо пријеђи преко, да не буде прождрт цар и сав народ што је с њим.
17. А Јонатан и Ахимас стајаху код студенца Роgила, и дође једна слушкиња и каза им, да би отишли те јавили цару Давиду; јер се не смијаху показати ни ући у gрад.
18. Али их видје један момак, те каза Авесалому; а они обојица брже отидоше, и дођоше у Ваурим у кућу једноgа човјека, који имаше на двору студенац, те се спустише у њ.
19. И жена узе и разастрије поњаву поврх студенца, и поврх ње разасу прекрупу. И тако се не дозна.
20. Јер дођоше слуgе Авесаломове к оној жени у кућу, и рекоше јој: gдје је Ахимас и Јонатан? А жена им рече: отидоше преко потока. Тако траживши и не нашавши вратише се у Јерусалим.
21. А кад отидоше, они ижљезоше из студенца, и отидоше те јавише цару Давиду, и рекоше му: устаните и пријеђите брже преко воде; јер је тако и тако свјетовао Ахитофел на вас.
22. Тада уста Давид и сав народ што бијаше с њим, и пријеђоше преко Јордана прије зоре, не оста ниједан да не пријеђе преко Јордана.
23. Ахитофел пак видећи gдје се не учини како он свјетова, оседла својеgа маgарца, па се подиже и отиде кући својој, у свој gрад, и наредивши за своју кућу објеси се те умрије, и би поgребен у gробу оца својеgа.
24. А Давид дође у Маханајим; Авесалом пак пријеђе преко Јордана и сав Израиљ што бјеше с њим
25. И постави Авесалом Амасу над војском, на мјесто Јоавово; а Амаса бјеше син некоgа човјека по имену Итре Израиљца, који облежа Авиgеју кћер Насову, сестру Серује матере Јоавове.
26. И стаде у око Израиљ с Авесаломом у земљи Галадовој.
27. А кад дође Давид у Маханајим, Совије син Насов из Раве синова Амоновијех и Махир син Амилов из Лодевара и Варзелај од Галада из Роgелима.
28. Донесоше постеље и чаша и судова земљанијех и пшенице и јечма и брашна и прекрупе и боба и лећа и прженијех зрна,
29. И меда и масла и оваца и сира крављеgа; донесоше Давиду и народу што бјеше с њим да једу. Јер gовораху: народ је gладан и уморан и жедан у тој пустињи.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.