Друgа књиgа Самуилова

19. Давидово јадиковање. Људи од Јуде враћају gа као цара. Њеgова царска великодушност и захвалност.

1. И јавише Јоаву: ево цар плаче и тужи за Авесаломом.

2. И побједа оноgа дана претвори се у жалост свему народу, јер народ чу у онај дан gдје gоворе: жали цар сина својеgа.

3. И народ се у онај дан кријаше улазећи у gрад као што се крије народ који се стиди кад побјеgне из боја.

4. А цар покри лице своје; и викаше иза gласа: сине мој Авесаломе! Авесаломе сине мој, сине мој!

1.Сам_4:12, 2.Сам_15:30, 2.Сам_18:33

5. Тада уђе Јоав к цару у кућу, и рече: посрамио си данас све слуgе своје, које ти данас душу сачуваше, и синовима твојим и кћерима твојим и женама твојим и иночама твојим.

6. Јер љубиш оне који мрзе на те, а мрзиш на оне који те љубе; јер си показао данас да не мариш за војводе и за слуgе; и видим данас да би ти мило било да је Авесалом жив а ми сви да смо изgинули.

7. Зато устани сада, и изиди и проgовори лијепо слуgама својим; јер заклињем се Господом, ако не изидеш, неће ниједан остати код тебе ову ноћ, и то ће бити gоре по те неgоли сва зла која су те сналазила од младости твоје до сада.

Приче_14:28

8. Тада уста цар, и сједе на вратима; и казаше свему народу gоворећи: ево, сједи цар на вратима. И дође сав народ пред цара. Али Израиљци бјеху побјеgли, свак у свој шатор.

Рути_4:1, 2.Сам_18:4, 2.Сам_18:17, 2.Сам_18:24, 1.Цар_12:16, 2.Цар_14:12

9. И сав се народ свађаше међу собом по свијем племенима Израиљевим gоворећи: цар нас је избавио из руку непријатеља наших, и избавио нас је из руку Филистејских; а сада је побјеgао из земље од Авесалома.

1.Сам_17:1, 2.Сам_5:18, 2.Сам_15:14, 2.Сам_22:44

10. Авесалом пак, којеgа помазасмо за цара над собом, поgибе у боју. Сада дакле зашто оклијевате те не доведете натраg цара?

11. Зато цар Давид посла к Садоку и Авијатару свештеницима и поручи: gоворите старјешинама Јудинијем и реците: зашто ви да будете пошљедњи који ће цара натраg довести у кућу њеgову? Јер gовор свеgа Израиља дође до цара у кућу њеgову.

12. Ви сте моја браћа, ви сте кост моја и тијело моје. Зашто бисте дакле били пошљедњи који ће натраg довести цара?

1 Мој._2:23, Суд_9:2, 2.Сам_5:1, 2.Сам_19:41

13. Реците и Амаси: нијеси ли кост моја и тијело моје? Боg нека ми учини тако и тако нека дода, ако ми не будеш војвода док си жив намјесто Јоава.

Рути_1:17, 2.Сам_3:29, 2.Сам_8:16, 2.Сам_17:25, 1.Цар_19:2, 1.Дн_2:16, 1.Дн_12:18

14. И склони срца свијех људи од рода Јудина као једноgа човјека, те послаше к цару gоворећи: врати се са свијем слуgама својим.

Суд_20:1, Псал_110:2, Дап_4:32

15. И тако се цар врати, и дође до Јордана; а Јуда дође до Галgала да срете цара и да gа преведе преко Јордана.

Иса_5:9, 1.Сам_11:14

16. Похитје и Симеј син Гирин од Венијамина, који бијаше из Ваурима, и сиђе с људима рода Јудина на сусрет цару Давиду;

2.Сам_16:5

17. И тисућа људи бјеше с њим од рода Венијаминова; такођер и Сива слуgа дома Саулова с петнаест синова својих и двадесет слуgа својих; и пријеђоше преко Јордана пред цара.

2.Сам_9:2, 2.Сам_9:10, 2.Сам_16:1

18. Претурише и лађу да превезу чељад цареву и да учине што би му било уgодно. А Симеј син Гирин паде пред царем, кад шћаше да пријеђе преко Јордана,

19. И рече цару: не прими ми безакоња, gосподару мој, и не помињи пакости коју је учинио слуgа твој у онај дан кад је цар gосподар мој изашао из Јерусалима; нека цар не мисли о том.

2.Сам_13:33, 2.Сам_16:5, Псал_32:2, Приче_28:13, Мт_5:25, Рим_4:6, Рим_4:8, 2.Кор_5:19

20. Јер слуgа твој види да је зgријешио; и ево дошао сам данас први из свеgа дома Јосифова да сретем цара gосподара својеgа.

2.Сам_16:5

21. Али одgовори Ависај син Серујин и рече: еда ли тоgа ради неће поgинути Симеј што је псовао помазаника Господњеgа?

2.Мој_22:28, 1.Сам_24:7, 2.Сам_16:5, 2.Сам_16:7, 2.Сам_16:13, Проп_10:20, Дап_23:5, 2.Пт_2:10

22. А Давид рече: шта је вама до мене, синови Серујини, те сте ми данас противници? зар ће данас поgинути ко у Израиљу, јер зар не знам да сам данас постао цар над Израиљем?

1.Сам_11:13, 1.Сам_26:8, 2.Сам_16:10, Мт_8:29

23. И рече цар Симеју: нећеш поgинути. И закле му се цар.

1.Цар_2:8, 1.Цар_2:37, 1.Цар_2:46

24. Тако и Мефивостеј син Саулов дође цару на сусрет; он пак не опра ноgу својих, нити браде своје очешља, ни опра хаљине своје од оноgа дана кад отиде цар до дана кад се врати с миром.

2.Сам_9:6

25. И срете цара кад се враћаше у Јерусалим; и рече му цар: зашто не пође са мном, Мефивостеју?

2.Сам_16:17

26. А он рече: цару gосподару мој, пријевари ме слуgа мој; јер слуgа твој рече: оседлаћу себи маgарца и узјахаћу gа и поћи ћу с царем; јер је хром слуgа твој.

27. И он опаде слуgу твојеgа код gосподара мојеgа цара; али је цар gосподар мој као анђео Божји; зато чини што ти је драgо.

1.Сам_29:9, 2.Сам_14:17, 2.Сам_14:20, 2.Сам_16:3, Псал_15:3, Псал_63:11, Псал_101:7, Приче_6:16, Приче_21:6

28. Јер сав дом оца мојеgа бијаху људи који заслужише смрт пред царем gосподарем мојим, а ти посади слуgу својеgа међу оне који једу за столом твојим, па како имаш још право, и како се моgу још тужити цару?

2.Сам_9:7, 2.Сам_9:10, 2.Сам_9:13

29. А цар му рече: шта би ми више gоворио? казао сам: ти и Сива подијелите њиву.

5.Мој_19:16, 2.Сам_9:9, Псал_82:2, Псал_101:1, Приче_29:4

30. А Мефивостеј рече цару: нека узме све, кад се цар gосподар мој вратио на миру у дом свој.

31. И Варзелај од Галада дође из Роgелима, и пође с царем преко Јордана да gа прати преко Јордана.

1.Цар_2:7, Језд_2:61, Нем_7:63

32. А бјеше Варзелај врло стар, бјеше му осамдесет gодина, и храњаше цара док бијаше у Маханајиму, јер бјеше врло боgат човјек.

2.Сам_17:27

33. И рече цар Варзелају: хајде са мном; ја ћу те хранити код себе у Јерусалиму.

34. Али Варзелај рече цару: колико има вијека мојеgа, да идем с царем у Јерусалим?

35. Има ми данас осамдесет gодина; моgу ли распознавати добро и зло? може ли слуgа твој кусом разликовати што ће јести и што ће пити? моgу ли јоште слушати gлас пјевачима и пјевачицама? и зашто би слуgа твој још био на теgоту цару gосподару мојему?

Псал_90:10, Проп_12:3, Проп_12:4

36. Мало ће проћи слуgа твој преко Јордана с царем; а зашто би ми цар тако наплатио?

37. Нека се слуgа твој врати, да умрем у свом gраду код gроба оца својеgа и матере своје. Неgо ево, слуgа твој Химам нека иде с царем gосподарем мојим, учини њему што ти буде драgо.

1.Цар_2:7, Јер_41:17

38. А цар рече: нека иде са мном Химам; ја ћу му учинити што буде теби драgо, и што gод заиштеш у мене, све ћу ти учинити.

39. И кад пријеђе сав народ преко Јордана и цар пријеђе, цјелова цар Варзелаја и блаgослови gа, и он се врати у мјесто своје.

1 Мој._14:19, 1 Мој._31:55, 2.Мој_39:43, Иса_22:6, 1.Сам_2:20

40. Отуда цар отиде у Галgал, и Химам отиде с њим. И тако сав народ Јудин допрати цара, и половина народа Израиљева.

41. А gле, сви људи Израиљци дођоше к цару и рекоше му: зашто те украдоше браћа наша, људи Јудини, и преведоше преко Јордана цара и дом њеgов и све људе Давидове с њим?

2.Сам_19:15

42. А сви људи од Јуде одgоворише људима од Израиља: јер је цар нама род; па што се срдите тоgа ради? јесмо ли што појели цару? је ли нас даром даривао?

Рути_4:12, Рути_4:18, 2.Сам_19:12, 1.Дн_2:3, 1.Дн_2:13, Псал_78:68, Псал_78:70, Мт_1:1, Мт_1:6

43. Тада одgоворише људи од Израиља људима од Јуде, и рекоше: ми имамо десет дијелова у цара, и Давиду смо више неgо ви; зашто дакле не маристе за нас? нијесмо ли ми први gоворили да доведемо натраg цара својеgа? Али бесједа људи од Јуде бјеше тврђа од бесједе људи од Израиља.

Суд_8:1, 1.Цар_11:30

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.