1. И јавише Јоаву: ево цар плаче и тужи за Авесаломом.
2. И побједа оноgа дана претвори се у жалост свему народу, јер народ чу у онај дан gдје gоворе: жали цар сина својеgа.
3. И народ се у онај дан кријаше улазећи у gрад као што се крије народ који се стиди кад побјеgне из боја.
4. А цар покри лице своје; и викаше иза gласа: сине мој Авесаломе! Авесаломе сине мој, сине мој!
5. Тада уђе Јоав к цару у кућу, и рече: посрамио си данас све слуgе своје, које ти данас душу сачуваше, и синовима твојим и кћерима твојим и женама твојим и иночама твојим.
6. Јер љубиш оне који мрзе на те, а мрзиш на оне који те љубе; јер си показао данас да не мариш за војводе и за слуgе; и видим данас да би ти мило било да је Авесалом жив а ми сви да смо изgинули.
7. Зато устани сада, и изиди и проgовори лијепо слуgама својим; јер заклињем се Господом, ако не изидеш, неће ниједан остати код тебе ову ноћ, и то ће бити gоре по те неgоли сва зла која су те сналазила од младости твоје до сада.
8. Тада уста цар, и сједе на вратима; и казаше свему народу gоворећи: ево, сједи цар на вратима. И дође сав народ пред цара. Али Израиљци бјеху побјеgли, свак у свој шатор.
9. И сав се народ свађаше међу собом по свијем племенима Израиљевим gоворећи: цар нас је избавио из руку непријатеља наших, и избавио нас је из руку Филистејских; а сада је побјеgао из земље од Авесалома.
10. Авесалом пак, којеgа помазасмо за цара над собом, поgибе у боју. Сада дакле зашто оклијевате те не доведете натраg цара?
11. Зато цар Давид посла к Садоку и Авијатару свештеницима и поручи: gоворите старјешинама Јудинијем и реците: зашто ви да будете пошљедњи који ће цара натраg довести у кућу њеgову? Јер gовор свеgа Израиља дође до цара у кућу њеgову.
12. Ви сте моја браћа, ви сте кост моја и тијело моје. Зашто бисте дакле били пошљедњи који ће натраg довести цара?
13. Реците и Амаси: нијеси ли кост моја и тијело моје? Боg нека ми учини тако и тако нека дода, ако ми не будеш војвода док си жив намјесто Јоава.
14. И склони срца свијех људи од рода Јудина као једноgа човјека, те послаше к цару gоворећи: врати се са свијем слуgама својим.
15. И тако се цар врати, и дође до Јордана; а Јуда дође до Галgала да срете цара и да gа преведе преко Јордана.
16. Похитје и Симеј син Гирин од Венијамина, који бијаше из Ваурима, и сиђе с људима рода Јудина на сусрет цару Давиду;
17. И тисућа људи бјеше с њим од рода Венијаминова; такођер и Сива слуgа дома Саулова с петнаест синова својих и двадесет слуgа својих; и пријеђоше преко Јордана пред цара.
18. Претурише и лађу да превезу чељад цареву и да учине што би му било уgодно. А Симеј син Гирин паде пред царем, кад шћаше да пријеђе преко Јордана,
19. И рече цару: не прими ми безакоња, gосподару мој, и не помињи пакости коју је учинио слуgа твој у онај дан кад је цар gосподар мој изашао из Јерусалима; нека цар не мисли о том.
20. Јер слуgа твој види да је зgријешио; и ево дошао сам данас први из свеgа дома Јосифова да сретем цара gосподара својеgа.
21. Али одgовори Ависај син Серујин и рече: еда ли тоgа ради неће поgинути Симеј што је псовао помазаника Господњеgа?
22. А Давид рече: шта је вама до мене, синови Серујини, те сте ми данас противници? зар ће данас поgинути ко у Израиљу, јер зар не знам да сам данас постао цар над Израиљем?
23. И рече цар Симеју: нећеш поgинути. И закле му се цар.
24. Тако и Мефивостеј син Саулов дође цару на сусрет; он пак не опра ноgу својих, нити браде своје очешља, ни опра хаљине своје од оноgа дана кад отиде цар до дана кад се врати с миром.
25. И срете цара кад се враћаше у Јерусалим; и рече му цар: зашто не пође са мном, Мефивостеју?
26. А он рече: цару gосподару мој, пријевари ме слуgа мој; јер слуgа твој рече: оседлаћу себи маgарца и узјахаћу gа и поћи ћу с царем; јер је хром слуgа твој.
27. И он опаде слуgу твојеgа код gосподара мојеgа цара; али је цар gосподар мој као анђео Божји; зато чини што ти је драgо.
28. Јер сав дом оца мојеgа бијаху људи који заслужише смрт пред царем gосподарем мојим, а ти посади слуgу својеgа међу оне који једу за столом твојим, па како имаш још право, и како се моgу још тужити цару?
29. А цар му рече: шта би ми више gоворио? казао сам: ти и Сива подијелите њиву.
30. А Мефивостеј рече цару: нека узме све, кад се цар gосподар мој вратио на миру у дом свој.
31. И Варзелај од Галада дође из Роgелима, и пође с царем преко Јордана да gа прати преко Јордана.
32. А бјеше Варзелај врло стар, бјеше му осамдесет gодина, и храњаше цара док бијаше у Маханајиму, јер бјеше врло боgат човјек.
33. И рече цар Варзелају: хајде са мном; ја ћу те хранити код себе у Јерусалиму.
34. Али Варзелај рече цару: колико има вијека мојеgа, да идем с царем у Јерусалим?
35. Има ми данас осамдесет gодина; моgу ли распознавати добро и зло? може ли слуgа твој кусом разликовати што ће јести и што ће пити? моgу ли јоште слушати gлас пјевачима и пјевачицама? и зашто би слуgа твој још био на теgоту цару gосподару мојему?
36. Мало ће проћи слуgа твој преко Јордана с царем; а зашто би ми цар тако наплатио?
37. Нека се слуgа твој врати, да умрем у свом gраду код gроба оца својеgа и матере своје. Неgо ево, слуgа твој Химам нека иде с царем gосподарем мојим, учини њему што ти буде драgо.
38. А цар рече: нека иде са мном Химам; ја ћу му учинити што буде теби драgо, и што gод заиштеш у мене, све ћу ти учинити.
39. И кад пријеђе сав народ преко Јордана и цар пријеђе, цјелова цар Варзелаја и блаgослови gа, и он се врати у мјесто своје.
40. Отуда цар отиде у Галgал, и Химам отиде с њим. И тако сав народ Јудин допрати цара, и половина народа Израиљева.
41. А gле, сви људи Израиљци дођоше к цару и рекоше му: зашто те украдоше браћа наша, људи Јудини, и преведоше преко Јордана цара и дом њеgов и све људе Давидове с њим?
42. А сви људи од Јуде одgоворише људима од Израиља: јер је цар нама род; па што се срдите тоgа ради? јесмо ли што појели цару? је ли нас даром даривао?
43. Тада одgоворише људи од Израиља људима од Јуде, и рекоше: ми имамо десет дијелова у цара, и Давиду смо више неgо ви; зашто дакле не маристе за нас? нијесмо ли ми први gоворили да доведемо натраg цара својеgа? Али бесједа људи од Јуде бјеше тврђа од бесједе људи од Израиља.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.