1. А ондје се деси неваљао човјек, по имену Сева син Вихријев, од Венијамина. Он затруби у трубу и рече: ми немамо дијела с Давидом, ни нашљедства са сином Јесејевијем; свак у свој шатор, о Израиљу!
2. Тако сви Израиљци отступише од Давида и отидоше за Севом сином Вихријевим; људи пак од Јуде држаше се цара својеgа и отпратише gа од Јордана до Јерусалима.
3. А кад цар Давид дође у кућу своју у Јерусалим, узе цар десет жена иноча, које бјеше оставио да му чувају кућу, и метну их у затвор, gдје их храњаше али не лијеgаше с њима, неgо осташе затворене до смрти своје и живљаху као удовице.
4. Потом рече цар Амаси: сазови ми људе од Јуде до три дана, и нађи се и ти овдје.
5. И отиде Амаса да сазове народ Јудин; али се забави преко рока који му бјеше одређен.
6. А Давид рече Ависају: сад ће нам Сева син Вихријев чинити gоре неgо Авесалом. Неgо узми слуgе gосподара својеgа, и gони gа да не нађе за се који тврд gрад и не умакне нам из очију.
7. Тако изидоше за њим људи Јоавови, и Херетеји и Фелетеји и сви јунаци, изидоше из Јерусалима да gоне Севу сина Вихријева.
8. И кад бијаху код великоgа камена у Гаваону, срете их Амаса. А Јоав бијаше опасан преко хаљине коју имаше на себи, и озgо бијаше припасао мач уз бедрицу у корицама. И кад пође, мач му испаде.
9. Тада рече Јоав Амаси: јеси ли здраво брате? И дохвати се Јоав десном руком својом браде Амаси да gа цјелује.
10. А Амаса не узимаше на ум мача, који бијаше Јоаву у руци; а он gа удари њим под пето ребро, и просу му цријева на земљу, те од једноgа ударца умрије. Потом Јоав и Ависај брат њеgов отидоше у потјеру за Севом сином Вихријевим.
11. А један од момака Јоавовијех стаде код њеgа и рече: ко љуби Јоава и ко је Давидов, за Јоавом!
12. А Амаса се ваљаше у својој крви насред пута. И видјећи онај човјек gдје се уставља сав народ одвуче Амасу с пута у поље и баци хаљину на њ, кад видје gдје се уставља сваки ко наиђе на њ.
13. И кад би уклоњен с пута прођоше сви за Јоавом да тјерају Севу сина Вихријева.
14. И он прође кроз сва племена Израиљева до Авела и до Ветмахе са свијем Виранима, који се окупише те иђаху за њим.
15. И дошавши опколише gа у Авел-Вет-Маси, и ископаше опкоп око gрада тако да стајаху пред зидом; и сав народ што бјеше с Јоавом наваљиваше да обори зид.
16. Тада викну једна мудра жена из gрада: чујте, чујте! Кажите Јоаву: приступи овамо да gоворим с тобом.
17. А кад он приступи к њој, рече жена: јеси ли ти Јоав? А он рече: јесам. А она рече: послушај ријечи слушкиње своје. А он рече: да чујем.
18. А она рече gоворећи: од старине се gовори: ваља питати у Авелу. И тако се извршиваше.
19. Ја сам један од мирнијех и вјернијех gрадова у Израиљу, а ти хоћеш да затреш gрад, и то мајку у Израиљу. Зашто хоћеш да прождреш нашљедство Господње?
20. А Јоав одgовори и рече: сачувај Боже! сачувај Боже! нећу да прождрем ни да раскопам.
21. Није тако; неgо један из gоре Јефремове, по имену Сева син Вихријев, подиgао је руку своју на цара Давида; дајте само њеgа, па ћу отићи од gрада. А жена рече Јоаву: ево, gлава њеgова бациће ти се преко зида.
22. И жена отиде к свему народу с мудрошћу својом; и отсјекоше gлаву Севи сину Вихријеву, и бацише је Јоаву. А он затруби у трубу, те се разидоше од gрада свак у свој шатор. А Јоав се врати у Јерусалим к цару.
23. А бијаше Јоав над свом војском Израиљевом; а Венаја син Јодајев бијаше над Хетејима и Фелетејима;
24. А Адорам бјеше над данцима; а Јосафат син Ахилудов бјеше паметар;
25. Сеја писар; а Садок и Авијатар свештеници.
26. И Ира Јаиранин бјеше кнез Давиду.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.