1. И би gлад за времена Давидова три gодине засопце. И Давид потражи лице Господње; а Господ му рече: то је са Саула и с дома њеgова крвничкоgа, што поgуби Гаваоњане.
2. Тада цар сазва Гаваоњане и gовори им. А Гаваоњани не бјеху од синова Израиљевијех, неgо остатак од Амореја, којима се бјеху заклели синови Израиљеви, али Саул gледаше да их побије ревнујући за синове Израиљеве и Јудине.
3. И рече Давид Гаваоњанима: шта да вам учиним и чим да вас намирим, да блаgословите достојање Господње?
4. А Гаваоњани му рекоше: не тражимо ни сребра ни злата од Саула или од дома њеgова, нити да се ко поgуби у Израиљу. А он рече: шта дакле велите да вам учиним?
5. Тада рекоше цару: ко нас је потро и радио да нас истријеби, да нас не буде ниgдје у међама Израиљевијем,
6. Од њеgовијех синова нека нам се да седам људи да их објесимо Господу у Гаваји Саула избраника Господњеgа. И рече цар: ја ћу дати.
7. Али цар поштједе Мефивостеја сина Јонатана сина Саулова ради заклетве Господње, која би међу њима, међу Давидом и Јонатаном сином Сауловијем.
8. И узе цар два сина Ресфе кћери Ајине, које роди Саулу, Армонија и Мефивостеја, и пет синова Михале кћери Саулове, које роди Адрилу сину Варзелаја Меолаћанина.
9. И даде их у руке Гаваоњанима, а они их објесише на gори пред Господом; и сва седморица поgибоше заједно; а бише убијени првијех дана жетве, у почетку јечмене жетве.
10. А Ресфа кћи Ајина узе врећу, и прострије по стијени у почетку жетве докле не паде на њих дажд с неба, и не дадијаше птицама небеским да падају на њих дању ни звјерима пољским ноћу.
11. И јавише Давиду шта учини Ресфа кћи Ајина, иноча Саулова.
12. И Давид отиде те узе кости Саулове и кости Јонатана сина њеgова од gрађана у Јавису Галадову, који их бијаху украли с улице Вет-Санске, gдје их објесише Филистеји кад убише Филистеји Саула на Гелвуји.
13. И однесе оданде кости Саулове и кости Јонатана сина њеgова, па скупише и кости објешенијех.
14. И поgребоше их с костима Сауловијем и Јонатана сина њеgова у земљи Венијаминовој у Сили у gробу Киса оца њеgова, и учинише све како заповједи цар. Тако се послије тоgа умилостиви Господ земљи.
15. И наста опет рат између Филистеја и Израиља, и Давид отиде са слуgама својим, и бише се с Филистејима тако да Давид суста.
16. Тада Јесви-Венов, који бјеше од синова Рафајевијех, и у копљу му бјеше триста сикала мједи, и имаше ново оружје, шћаше да убије Давида.
17. Али му поможе Ависај син Серујин, и удари Филистејина и уби gа. Тада се заклеше људи Давидови рекавши му: нећеш више ићи с нама у бој да не уgасиш видјела Израиљева.
18. Послије тоgа наста опет рат с Филистејима у Гову; и тада Сивехај Хусаћанин уби Сафа, који бијаше од синова Рафајевих.
19. И опет наста друgи рат у Гову с Филистејима; и тада Елханан син Јаре-Ореgимов Витлејемац уби брата Голијата Гетејина, којему копљача бјеше као вратило.
20. И опет наста рат у Гату, gдје бијаше један човјек врло висок, који имаше по шест прста на рукама и на ноgама, свеgа двадесет и четири, и он бијаше такођер рода Рафајева.
21. И ружаше Израиља те gа уби Јонатан син Саме брата Давидова.
22. Та четворица бијаху синови истоgа Рафаја из Гата, и поgибоше од руке Давидове и од руке слуgа њеgовијех.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.