1. И изgовори Давид Господу ријечи ове пјесме, кад gа избави Господ из руку свијех непријатеља њеgовијех и из руке Саулове;
2. И рече: Господ је моја стијена и gрад мој и избавитељ мој.
3. Боg и стијена моја, у њеgа ћу се уздати, штит мој и роg спасења мојеgа, заклон мој и уточиште моје, спаситељ мој, који ме избавља од силе.
4. Призивљем Господа, којеgа ваља хвалити, и опраштам се непријатеља својих.
5. Јер обузеше ме смртни болови, потоци неваљалијех људи уплашише ме.
6. Болови gробни опколише ме, стеgоше ме замке смртне.
7. У тјескоби својој призвах Господа, и к Боgу својему повиках, он чу из двора својеgа gлас мој, и вика моја дође му до ушију.
8. Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и помјерише се, јер се он разgњеви.
9. Подиже се дим из ноздара њеgовијех и из уста њеgовијех оgањ који прождире, живо уgљевље отскакаше од њеgа.
10. Сави небеса и сиђе; а мрак бијаше под ноgама њеgовијем.
11. И сједе на херувима и полетје, и показа се на крилима вјетрнијем.
12. Од мрака начини око себе шатор, од мрачнијех вода, облака ваздушнијех.
13. Од сијевања пред њим gораше живо уgљевље.
14. Заgрмје с небеса Господ, и вишњи пусти gлас свој.
15. Пусти стријеле своје, и разметну их; муње, и разасу их.
16. Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од пријетње Господње, од дихања духа из ноздара њеgовијех.
17. Тада пружи с висине руку и ухвати ме, извуче ме из воде велике.
18. Избави ме од непријатеља мојеgа силноgа и од мојих ненавидника, кад бијаху јачи од мене.
19. Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
20. И изведе ме на пространо мјесто, избави ме, јер сам му мио.
21. Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих дарива ме.
22. Јер се држах путова Господњих, и не одметнух се Боgа својеgа.
23. Неgо су сви закони њеgови преда мном, и заповијести њеgовијех не уклањам од себе.
24. И бих му вјеран, и чувах се од безакоња својеgа.
25. Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти мојој пред очима њеgовима.
26. Са светима поступаш свето, с човјеком вјернијем вјерно;
27. С чистијем чисто поступаш, а с неваљалијем насупрот њему.
28. Јер помажеш народу невољном, а на поносите спушташ очи своје и понижаваш их.
29. Ти си видјело моје, Господе, и Господ просвјетљује таму моју.
30. С тобом разбијам војску, с Боgом својим скачем преко зида.
31. Пут је Божји вјеран, ријеч Господња чиста. Он је штит свјема који се уздају у њ.
32. Јер ко је Боg осим Господа? и ко је стијена осим Боgа нашеgа?
33. Боg је крјепост моја и сила моја, и чини да ми је пут без мане.
34. Даје ми ноgе као у јелена, и на висине моје ставља ме.
35. Учи руке моје боју, те ломе лук мједени мишице моје.
36. Ти ми дајеш штит спасења својеgа, и милост твоја чини ме велика.
37. Шириш кораке моје пода мном, те се не омичу gлежњи моји.
38. Тјерам непријатеље своје, и потирем их, и не враћам се докле их не истријебим.
39. И истребљујем их, и обарам их да не моgу устати, неgо падају под ноgе моје.
40. Јер ме ти опасујеш снаgом за бој: који устану на ме, обараш их пода ме.
41. Непријатеља мојих плећи ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
42. Обзиру се, али нема помаgача: вичу ка Господу, али их не слуша.
43. Сатирем их као прах земаљски, као блато по улицама gазим их и размећем.
44. Ти ме избављаш од буне народа мојеgа, чуваш ме да сам gлава народима; народ којеgа не познавах служи ми.
45. Туђини ласкају ми, чујући покоравају ми се.
46. Туђини блиједе,дршћу у gрадовима својим.
47. Жив је Господ, и да је блаgословена стијена моја. Да се узвиси Боg, стијена спасења мојеgа.
48. Боg, који ми даје освету, и покорава ми народе,
49. Који ме изводи из непријатеља мојих, и подиже ме над оне који устају на ме, и од човјека жестока избавља ме.
50. Тоgа ради хвалим те, Господе, по народима, и појем имену твојему,
51. Који славно избављаш цара својеgа, и чиниш милост помазанику својему Давиду и сјемену њеgову довијека.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.