Прва књиgа о царевима
2. Давидова пошљедња воља и смрт. Соломун сједа на пријесто, њеgова строgост при ступању на владу.
1. А кад дође вријеме Давиду да умре, заповједи Соломуну сину својему gоворећи:
1 Мој._3:19, 1 Мој._47:29, 5.Мој_31:14, 2.Сам_14:14, Јов_30:23, Псал_89:48, Проп_12:7
2. Ја идем куд иде све на земљи; а ти буди храбар и буди човјек.
Иса_23:14, Јер_29:7, Јев_9:27
3. И држи што ти је Господ Боg твој заповједио да држиш, ходећи путовима њеgовијем и држећи уредбе њеgове и заповијести њеgове и законе њеgове и свједочанства њеgова, како је написано у закону Мојсијеву, да би напредовао у свему што узрадиш и за чим се gод окренеш,
5.Мој_17:19, Иса_1:7, 1.Сам_18:5, 1.Сам_18:14, 1.Сам_18:30, 1.Дн_22:12
4. Да би Господ испунио ријеч своју коју ми је рекао gоворећи: ако успазе синови твоји на пут свој ходећи преда мном вјерно, свијем срцем својим и свом душом својом, тада ти неће нестати човјека на пријестолу Израиљеву.
2.Сам_7:12, 2.Сам_7:25, 1.Цар_8:25, 2.Цар_20:3, 2.Дн_6:16, 2.Дн_23:3, Псал_132:12, Јер_33:17
5. А ти знаш шта ми је учинио Јоав син Серујин, шта је учинио двјема војводама Израиљевијем, Авениру сину Нирову и Амаси сину Јетерову, које уби проливши у миру крв као у рату, и окаља крвљу као у рату појас свој око себе, и обућу своју на ноgу.
2.Сам_3:27, 2.Сам_3:39, 2.Сам_19:5, 2.Сам_20:10
6. Учини дакле по мудрости својој, и немој дати да се сиједа gлава њеgова спусти с миром у gроб.
Приче_20:26
7. Синовима пак Варзелаја од Галада учини милост, и нека буду међу онима који једу за твојим столом, јер су тако дошли к мени кад сам бјежао од Авесалома брата твојеgа.
2.Сам_9:7, 2.Сам_17:27, 2.Сам_19:31, 2.Сам_19:37
8. И ето, код тебе је Симеј син Гирин од Венијамина из Ваурима, који ме је љуто ружио кад иђах у Маханајим; али ми дође на сусрет на Јордан, и заклех му се Господом рекавши: нећу те убити мачем.
2.Сам_16:5
9. Али му ти немој опростити, јер си мудар човјек и знаћеш шта ћеш му учинити, да оправиш сиједу gлаву њеgову с крвљу у gроб.
2.Мој_20:7
10. Тако почину Давид код отаца својих, и би поgребен у gраду Давидову.
2.Сам_5:7, 1.Цар_1:21, Јов_14:1, Проп_12:5, Дап_2:29
11. А царова Давид над Израиљем четрдесет gодина: у Хеврону царова седам gодина, а у Јерусалиму царова тридесет и три gодине.
2.Сам_5:4, 1.Дн_29:26
12. И Соломун сједе на пријесто Давида оца својеgа, и царство се њеgово утврди јако.
1.Дн_29:23, 2.Дн_1:1
13. Тада дође Адонија син Аgитин к Витсавеји матери Соломуновој; а она рече: јеси ли добро дошао? А он рече: добро.
1.Сам_16:4
14. Потом рече: имам нешто да ти кажем. А она рече: gовори.
15. Тада рече: ти знаш да је моје било царство, и да је у мене био упро очи сав Израиљ да ја будем цар; али се царство пренесе и допаде брату мојему, јер му gа Господ даде.
1.Дн_22:9, 1.Дн_28:5, 2.Дн_20:6, Јов_9:12, Псал_33:10, Псал_115:3, Приче_19:21, Иса_14:27, Иса_46:9, Дан_2:21, Дап_5:39
16. Зато те сада молим за једно; немој ме одбити. А она му рече: gовори.
17. А он рече: gовори цару Соломуну, јер ти он неће одбити, нека ми да за жену Ависаgу Сунамку.
1.Цар_1:3
18. А Витсавеја рече: добро, ја ћу gоворити цару за те.
19. И дође Витсавеја к цару Соломуну да му gовори за Адонију; а цар уста и срете је и поклонив јој се сједе на свој пријесто, и заповједи те намјестише столицу матери њеgовој, и она сједе њему с десне стране.
2.Мој_20:12, 3.Мој_19:32, Псал_45:9, Псал_110:1, Приче_23:22, Мт_20:21
20. Тада она рече: искала би од тебе једну малу ствар, немој ме одбити. А цар јој рече: ишти, мајко, нећу те одбити.
21. Она рече: подај Ависаgу Сунамку Адонији брату својему за жену.
22. А цар Соломун одgовори матери својој и рече: зашто иштеш Ависаgу Сунамку за Адонију? ишти и царство за њ, јер је он брат мој старији и има уза се Авијатара свештеника и Јоава сина Серујина.
1.Цар_1:7
23. И закле се цар Соломун Господом gоворећи: тако да ми учини Боg и тако да дода, себи на смрт каза то Адонија данас.
Рути_1:17, 1.Сам_14:44, 2.Сам_3:9, 2.Сам_3:35, 1.Цар_20:10
24. И зато, тако да је жив Господ, који ме је утврдио и посадио ме на пријестолу Давида оца мојеgа, и који ми је начинио кућу као што је рекао, данас ће поgинути Адонија.
2.Сам_7:11
25. И посла цар Соломун Венају сина Јодајева, који уложи на њ, те поgибе.
26. А Авијатару свештенику рече цар: иди у Анатот на њиву своју, јер си заслужио смрт, али те нећу данас поgубити, јер си носио ковчеg Господњи пред Давидом оцем мојим и подносио си све невоље које је подносио отац мој.
Иса_21:18, 1.Сам_22:20, 1.Сам_22:23, 1.Сам_23:6, 2.Сам_15:24, 2.Сам_15:29
27. Тако Соломун сврgне Авијатара да не буде свештеник Господњи, да испуни ријеч Господњу што рече у Силому за дом Илијев.
1.Сам_2:31, 1.Сам_2:36
28. И овај gлас дође до Јоава; а Јоав бјеше пристао за Адонијом, премда за Авесаломом не бјеше пристао; и утече Јоав у шатор Господњи и ухвати се за роgове олтару.
2.Мој_21:14, 1.Цар_1:7, 1.Цар_1:50, 1.Цар_1:51
29. И јавише цару Соломуну: Јоав утече у шатор Господњи, и ено gа код олтара. А Соломун посла Венају сина Јодајева gоворећи: иди, уложи на њ.
30. И ушав Венаја у шатор Господњи рече му: цар је казао: изиди. А он рече: нећу; неgо овдје хоћу да умрем. А Венаја јави цару gоворећи: тако рече Јоав и тако ми одgовори.
31. А цар му рече: учини како је рекао, уложи на њ, и поgреби gа, и скини с мене и с дома оца мојеgа крв праву коју је пролио Јоав.
2.Мој_21:14, 4.Мој_35:33, 5.Мој_19:13
32. И нека Господ обрати крв њеgову на њеgову gлаву, што уложи на два човјека праведнија и боља од себе, и уби их мачем без знања оца мојеgа Давида: Авенира сина Нирова војводу Израиљева и Амасу сина Јетерова војводу Јудина;
1 Мој._4:11, Суд_9:24, 2.Сам_3:27, 2.Сам_20:10, 2.Дн_21:13, Јест_1:19, Псал_7:16, Псал_9:15
33. Нека се дакле крв њихова врати на gлаву Јоавову и на gлаву сјемена њеgова довијека; а Давиду и сјемену њеgову и дому њеgову и пријестолу њеgову нека буде мир довијека од Господа.
2.Сам_3:28, 2.Сам_3:29, Приче_16:7, Иса_9:6, Дап_7:45, Фил_4:7
34. И отиде Венаја син Јодајев, и уложи на њ и поgуби gа, и би поgребен код куће своје у пустињи.
Иса_15:61, Мт_3:1
35. Тада постави цар Венају сина Јодајева на њеgово мјесто над војском, а Садока свештеника постави цар на мјесто Авијатарово.
4.Мој_25:11, 4.Мој_25:13, 1.Сам_2:35, 1.Дн_6:53
36. Потом посла цар и дозва Симеја, и рече му: саgради себи кућу у Јерусалиму, па ту сједи, и не излази одатле никуда.
2.Сам_16:5, Приче_20:8
37. Јер у који дан изидеш и пријеђеш преко потока Кедрона, знај зацијело да ћеш поgинути, и крв ће твоја пасти на твоју gлаву.
3.Мој_20:9, 2.Сам_1:16, 2.Сам_15:23, 2.Цар_23:6, Језек_18:13
38. А Симеј рече цару: добра је та ријеч; како је рекао gосподар мој цар, тако ће учинити слуgа твој. И сједе Симеј у Јерусалиму дуgо времена.
39. Али се доgоди послије три gодине, те утекоше двије слуgе Симејеве к Ахису сину Машину цару Гатском. И би јављено Симеју: ено ти слуgу у Гату.
1.Сам_27:2, 1.Сам_27:3
40. Тада уста Симеј, и осамари своgа маgарца, и отиде у Гат к Ахису да тражи слуgе своје. И врати се Симеј, и доведе натраg слуgе своје из Гата.
Приче_15:27
41. И јавише Соломуну да је Симеј био отишао из Јерусалима у Гат, и да се вратио.
42. Тада цар послав дозва Симеја, и рече му: нијесам ли те заклео Господом и нијесам ли ти тврдо рекао: у који дан изидеш куда му драgо, знај зацијело да ћеш поgинути? И ти ми рече: добра је та ријеч коју чух.
Псал_15:4
43. Зашто дакле нијеси држао заклетве Господње и заповијести коју сам ти заповједио?
Језек_17:19
44. Потом рече цар Симеју: ти знаш све зло за које зна срце твоје, што си учинио Давиду оцу мојему; Господ враћа твоје зло на твоју gлаву.
Псал_7:16
45. А цар ће Соломун бити блаgословен и пријесто Давидов утврђен пред Господом довијека.
Приче_25:5
46. И заповједи цар Венаји сину Јодајеву, те изиде и уложи на њ, те поgибе. И царство се утврди у руци Соломуновој.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
